IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Вероисповед
  Активни теми Активни теми RSS - КОЈА РЕЛИГИЈА Е ВИСТИНСКА?
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

КОЈА РЕЛИГИЈА Е ВИСТИНСКА?

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <12345 55>
Автор
Порака
аџија Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 25.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 5474
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај аџија Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 01:33
Не ме интересира Луцифер. Знам дека без изворот на една река, НЕМА РЕКА.

Така без изворот на животот, на убавината, на добрината, на љубовта, НЕМА живот, НЕМА убавина, НЕМА добрина, НЕМА љубов.

Ете така ЗНАМ (а не верувам) намигнување
Кон врв
goor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 08.Јуни.2007
Статус: Офлајн
Поени: 844
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај goor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 01:39
a znaes li deka ako ne postoel lucifer(t,e zloto) na ovaa zemja nemalo da postoi ni dobroto.........
kako lucifer stanal gavol koga vo toa vreme nemalo grevovi pred da ima neli gavol od kade kaj nego se javila taa ljubomora koga bog nego go sozdal tolku sovrsen a da spomnam samo deka nemalo gavol da ja donese ljubomorata kako grev i cuvstvo.....
so ova doagame do zaklucok deka ili ne postoi nitu eden od tie dvajca ili bog e diktator koj go sozdal duri i gavolot samo za da lugeto mu sluzat
znaci brza e vo pravo
ili pa ne e?????????
end off days 15...14...13....
Кон врв
аџија Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 25.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 5474
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај аџија Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 01:45
Originally posted by goor goor напиша:

a znaes li deka ako ne postoel lucifer(t,e zloto) na ovaa zemja nemalo da postoi ni dobroto.........
kako lucifer stanal gavol koga vo toa vreme nemalo grevovi pred da ima neli gavol od kade kaj nego se javila taa ljubomora koga bog nego go sozdal tolku sovrsen a da spomnam samo deka nemalo gavol da ja donese ljubomorata kako grev i cuvstvo.....
so ova doagame do zaklucok deka ili ne postoi nitu eden od tie dvajca ili bog e diktator koj go sozdal duri i gavolot samo za da lugeto mu sluzat
znaci brza e vo pravo
ili pa ne e?????????


Грешка.

Ако не постоело ДОБРОТО, не би постоело ни злото. Злото само по себе не постои. Тоа е едно големо ништо. Како што не постои темнина, туку отсуство на светлина, како што не постои студенило, туку отсуство на топлина, така не постои ни зло, туку постои отсуство (или отстапување) од доброто.

Братот Августин ќе каже дека злото е нужна последица на доброто. Затоа секаде каде што постои креативна енергија преточена во дело, постои можноста некој или нешто таа креативна и добра енергија да ја корумпира, да ја растури, да ја сруши.

Банален пример е кула од карти. Не може да се сруши кула од карти, што не постои. Ова „зло“ дело може да се изврши САМО АКО претходно некој уредно ја дизајнирал и создал кулата од карти (т.е. Доброто).



p.s. гоор, онолку време пишуваш на форумов, а ниту една работа од своето размислување не си променил. Што ти е поентата? Да се инаетиш со сите нас? МИслам ако пристапиш со отворен ум, дека нема да имаш многу против ова што го кажав горе, затоа не си го земај како нешто кажано ПРОТИВ тебе, туку нешто кажано ЗА тебе, за да сите ние меѓусебно се изградиме во знаење. Корисно е некогаш и да се прифати туѓото размислување како свое. Тоа е доблесно и благородно нешто.

Поздрав.
Кон врв
goor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 08.Јуни.2007
Статус: Офлајн
Поени: 844
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај goor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 02:13
adzijo vaka sega
ako ne postoi eve da receme temninata kako nokta eve da ja zememe nokta celovreme ke bide svetlina...sto znaci ako ne postoi nokta nikogas nema da ja cenime svetlinata....
isto taka ako ne postoi losoto nikogas nema da znaeme da go cenime dobroto toa mi bese poentata
znaci ne e deka nemoze zloto bez dobroto tuku ni ednoto nebi postoelo bez drugoto.........
uste eden primer
nema nikogas da znaeme i d naucime da go cenime zivotot ako ne postela smrtta
sega celta mi bese da kazam ili da ve prasam kako nastanal gavolot ako bog sozdal rozov svet bez bolesti i taga i bez zlo......koe sto doaga podocna so proteruvanjeto na lucifer........
znaci od kade taa ljubomora kako maana da receme kaj angelot ako bog go sozdal kako sovrsen........

KAKO?????
ZOSTO????
end off days 15...14...13....
Кон врв
аџија Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 25.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 5474
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај аџија Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 02:33
Јас зборувам онтолошки дека не постојат термини како темнина, топлина, итн. Злото е само отстапување од доброто. Тоа не е категорија која може да постои независно од доброто (додека доброто може да постои и без зло).

Но како и да е. Прашуваш за Луцифер, а не си размислил ли дека веќе ти одговорив!? Злото не е создадено, тоа е нормална појава која може да се јави секаде каде што има добра креативна енергија, т.е. секое добро дело може да биде срушено.

Користиш термини, кои ми се чини ни самиот не си ги промислил. велиш Бог го создаде Луцифер совршен. ШТо значи совршен?

Дали е совршен роботот или е совршен човекот? (гледам дека си по филмоите, ја памтиш ли желбата на Дејта (Data) од Стар Трек да добие чувства?)

Човекот! Затоа што има една категорија НАД роботот (барем една важна за оваа тема). А тоа е слободата. Ако не го создал Луцифер слободен, тогаш тоа би значело дека не го создал совршен, т.е. дека го создал со хендикеп. Вака Бог има чисти раце, бидејќи го создаде за врвни можности и слободен да избира дали ќе посегне по нив, или не.
Кон врв
goor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 08.Јуни.2007
Статус: Офлајн
Поени: 844
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај goor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 11:15
a ako e taka od kade dosla ljubomorata kaj lucifer kako takva odnosno kako suvstvo koga pred adam i eva nemalo grevovi znaci svetot do togas bi trebalo da bide sovrsen kako sto bi bil po vtoroto doaganje na isus ako ne se lazam....sto znaci vo svetot sozdaden od bog bez stradanja grevovi i zlo na pocetokot se javuva LJUBOMORA kaj eden od negovite angeli
Od kade ljubomorata koja sto sega mu se prepisuva na lucifer kako odgovoren za toa cuvstvo kako se pojavila sama od sebe ili ???????

Ако не го создал Луцифер слободен, тогаш тоа би значело дека не го создал совршен, т.е. дека го создал со хендикеп. Вака Бог има чисти раце, бидејќи го создаде за врвни можности и слободен да избира дали ќе посегне по нив, или не.

Adzijo ne e jasno barem mene ne mi e sto trebalo lucifer da bira.....kako postoelo zloto i pred nego ...... zosto logicki postoelo pa toj go odbral ...?????????


end off days 15...14...13....
Кон врв
EvAngelos Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Doulos Evangelos

Регистриран: 28.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 9913
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај EvAngelos Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 12:37
goor, го читаш ли Аџија пред да поставиш следно прашање?
Читај и разбери: Злото не е создадено. Злото не е творба. Злото е изветоперено добро. Злото е злоупотреба на слободниот избор.
Еве ти неколку примери:
 
Дали секирата е зло? Се разбира не, нели? Таа ни служи за цепење дрва, значи за добри цели.
Но со истата таа секира човек може да расцепи и нечија глава нели? среќа
Па некој ќе рече сега дека секирата може да биде и зло.
Но ако подобро размислиме ќе видиме дека секирата не е ни добро, ни зло, туку тоа зависи од нашиот слободен избор за каква цел ние ќе ја искористиме неа.
 
Во овој глобален дефицит на енергија физиката измисли атомска енергија.
Човекто ја злоупотреби и си направи атомска бомба.
 
Медицината измисли наркотични лекови неопходни за некои лекувања.
Човекот ги злоупотреби комерцијално за уништување на здравите луѓе.
 
Дали динамитот е зло?
Рударите го користат за полесно навлегување во земјата, а терористите за бомбардирање на објекти.
 
Дали оганот е зло?
Некој си распалува скара со него, а некој подметнува пожари.
 
Итн.


Изменето од EvAngelos - 26.Август.2007 во 12:39
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.
Кон врв
аџија Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 25.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 5474
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај аџија Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 13:29
Ајде да одиме вака:

Што е љубомората? Дефинирај ми како постои љубомората САМА ОД СЕБЕ?

Јас ќе ти помогнам. Љубомората САМА ОД СЕБЕ, не постои. Таа постои само како недостаток на љубов кон ближниот свој, или кон Бога. Каде што има љубов нема љубомора. Каде што љубовта се извитоперува во зло, добиваме љубомора.
Кон врв
goor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 08.Јуни.2007
Статус: Офлајн
Поени: 844
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај goor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 14:02
Sto pravi togas GAVOLOT???????
Zosto za sekoja losa ili zlobna rabota sto covek ja pravi mu ja prepisuvate na gavolot????
Zosto koj e toj Gavol da ni nametnuva bolesti i drugi losi i neeticki raboti koga samiot toj ne e izvor na toa zlo tuku obicen GRESNIK.....
Zosto mu se prepisuva seto zlo nemu koga toj e samo zrtva na zloto kako pogresen izbor......

i sega znaci dobroto i zloto postojat otsekogas......kako edna celina nevozmozno da opstanat edno bez drugo...taka????????
end off days 15...14...13....
Кон врв
аџија Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 25.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 5474
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај аџија Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 14:10
Originally posted by goor goor напиша:

Sto pravi togas GAVOLOT???????
Zosto za sekoja losa ili zlobna rabota sto covek ja pravi mu ja prepisuvate na gavolot????



Не е точно. Не е тој крив, туку самите ние.

Понатаму е бесцелно да дискутираме, кога тргнуваш намерно со тенденциозни и погрешни претпоставки.
Кон врв
goor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 08.Јуни.2007
Статус: Офлајн
Поени: 844
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај goor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 18:24
moze e bescelno ama od druga pricina..........


end off days 15...14...13....
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 22:04
Da ve potsetam.Imase edna vakva tema....
 

Islamskata religija

     Prvata rabota sto sekoj zainteresiran bi trebalo da ja znae za Islamot e znacenjeto na zborot "Islam". Islamskata religija ne e imenuvana spored nekoja licnost, kako na primer Hristijanstvoto, koe sto e imenuvano spored Isus Hristos, Budizmot spored Gotama Buda, Konfucienizmot spored Konfucie ili pak Marksizmot spored Karl Marks. Nitu pak e imenuvana spored nekoe pleme, kako Judaizmot spored plemeto Juda ili Hinduizmot spored Hindusite. Islamot e vistinska religija od Allah (Edinstven Bog), i kako takov, negovoto ime ni go pretstavuva centralniot princip na Allahovata "Bo`jata" religija: celosno potcinuvanje na sopstvenata volja kon Allah (Bog). Arapskiot zbor "Islam" znaci pokornost ili potcinuvanje na covekovata volja kon edinstveniot vistinski Bog zasluzen za obozuvanje - "Allah", i sekoj koj raboti spored ovie principi se imenuva kako "Musliman". Ovoj zbor isto taka znaci i "mir", kojsto e i prirodna posledica na celosnoto potcinuvanje na voljata kon Allah. Znaci, Islamot ne e nova religija donesena od pratenikot Muhammed mir nad nego vo Arabija vo sedmiot vek, tuku vistinskata religija na Allah izrazena vo nejzinata krajna forma.

Islamot e religijata koja mu bese dadena na Adam, prviot covek i prviot pratenik na Allah, a isto taka bila i religija na site pratenici prateni od Allah na covekoviot rod. Imeto na Bozjata religija, Islam, ne bese doneseno od podocneznite covecki generacii. Toa bese izbrano od samiot Allah, i jasno istaknato vo Negovoto posledno otkrovenie kon  covestvoto. Vo poslednata kniga na Bozenstvenoto otkrovenie, k*r'anot, Allah go izjavuva slednoto:                         

     "Denes vi ja nadopolniv verata vasa i go ispolniv blagodatot Moj kon vas, i zadovolen sum Islamot da vi bide vera." k*r’an 5:3                                                                                                                          

     "Na onoj koj saka druga vera osven Poslusnosta (Islamot) - nema da mu se primi." k*r'an 3:85                       

     "Ibrahim (Avraam) ne bese ni Evrein ni hristijanin, tuku bese cist i Poslusen (musliman)." k*r’an 3:67

     Nikade vo Biblijata nema da naidete na pasus vo koj Allah im veli na lu|eto na prorokot Mojsej, ili na negovite naslednici, deka nivnata religija e Judaizmot, nitu pak na sledbenicite na Hristos deka nivnata religija e Hristijanstvoto. Vsusnost, "Hristos" ne e ni negovo ime, a nitu pak bilo Isus. Imeto "Hristos" doa|a od grckiot zbor "Hristos", sto znaci "zakacaniot". Odnosno, "Hristos" e grcki prevod od Evrejskiot naslov "Mesiah". Od druga strana, pak, imeto "Isus" e latinizirana verzija od Evrejskoto ime "Isau" (Esau). Zaradi polesno razbiranje, ce prodolzam da go imenuvam prorokot Isau a.s kako Isus. sto se odnesuva do negovata religija, toa e ona na sto gi povikuvase svoite sledbenici. Kako i pratenicite pred nego, toj gi povikuvase lugjeto da ja pokoruvaat nivnata volja kon voljata na Allah, i gi predupredil da ostanat podaleku od laznite bogovi na coveckata imaginacija.

Spored Noviot Zavet, toj gi poducuvase negovite sledbenici da se molat na sledniov nacin:                         

     "Vaseto ce bide napraveno na zemjata kako sto e na Neboto."

           

     Porakata na Islamot                                                     

     Bidejki potpolnata pokornost na covekovata volja kon Allah ja pretstavuva glavninata vo sustinskoto obozuvanje, osnovnata poraka na Allahovata bozenstvena religija, Islamot, e obozuvanje edinstveno na Allah, i odbegnuvanje na obozuvanje nasoceno kon nekoja licnost, mesto ili nesto drugo osven Allah. Dodeka s' drugo osven Allah, Tvorecot na site dela, se Allahovi tvorbi; bi mozelo da se navede deka Islamot vo sustina go povikuva covekot da go odbegne obozuvanjeto na tvorbite, i go pokanuva da go obozuva edinstveno Tvorecot. Toj e Edinstveniot zasluzen za coveckoto obozuvanje, i samo so Negovata volja molitvite se ispolnuvaat. Ako covekot mu se moli na drvoto, i pritoa negovite molitvi se ispolnuvaat, ne e drvoto toa koe sto odgovorilo na negovite molitvi, tuku Allah, Kojsto dozvolil okolnostite za koi mu se molelo, da bidat realizirani. Nekoj moze da spomne, "Toa e ocigledno" no sepak, na drvo-sledbenicite ne bi im bilo bas ocigledno. Slicno na toa, molitvite kon Isus, Buda, Krisna, kon sv. Kristofer ili kon sv. Juda, pa duri i kon Muhammed, ne se ispolnuvani od niv, tuku od Allah.

     Spored ova, Isus  ne im propovedal na negovite sledbenici da go obuzavaat nego, tuku Allah. Kako sto se veli vo k*r'anot:

     "I koga Allah rece: "O Isa (Isuse), sine Merjemin (Marijin), im zboruvase li na lugjeto: "Prifatete ne, mene i majka mi pokraj Allah, za dve bozestva! " Isa (Isus) rece: "Slaven bidi! Ne mi dolikuva da zboruvam za ona za sto nemam pravo. Ako ova go zboruvav - pa, Ti bi go znael toa. Ti go znaes ona sto e vo dusava moja, a jas ne go znam ona sto e vo dusata Tvoja. Ti si, navistina, Znalec na tajnite!" (k*r’an 5:116)

     Koga Isus a.s. obozuvase, ne se obozuvase sebesi, tuku go obozuvase Allah. Ovoj osnoven princip e zastapen vo poglavjeto na "Otvoraweto" vo k*r'anot, poznato kako "Fatiha", stih 5: "Nie samo Tebe Te obozuvame i nie samo od Tebe pomos barame!"

     Na drugo mesto, vo poslednata kniga na otkrovenieto - k*r'anot, Allah veli: "Gospodarot vas rece: ‘Povikuvajte Me, ce vi se odzvijam!’" (k*r’an 40:60)

     Vredi da se istakne deka vazna poraka na Islamot e deka Allah i Negovata tvorba se jasno razlicni entiteti. Nitu e Allah tvorba ili del od nea, nitu pak e tvorbata Toj ili pak del od Nego. Ova bi mozelo da izgleda ocigledno, no covekovoto obozuvanje na tvorbite namesto Tvorecot, vo golem del e bazirano na nepoznavanjeto na ovoj koncept. Postoi veruvanje deka Bitieto na Allah e nasekade vo Negovata tvorba, ili pak deka Negovoto bozenstveno Bitie e, ili pak bilo prisutno vo nekoi oblici na Negovite tvorbi, opravduvajci go na ovoj nacin obozuvanjeto na tvorbata, taka sto ova obozuvanje moze da se narece "obozuvanje na Allah preku Negovite tvorbi". Kako i da e, porakata na Islamot, kako sto e donesena od prorocite na Allah, e da se obozuva ednistveno Allah i da se odbegnuva obo`uvaweto na negovite tvorbi na direkten ili indirekten nacin. Vo k*r'anot Allah jasno naveduva:

     "I Nie za sekoj narod, sekako, isprativme pejgamber (pratenik): ‘Obozuvajte Go Allaha i izbegnuvajte gi sejtanite (djavolite)!’" (k*r’an 16:36)

     Koga na idolo-poklonicite im se postavuva prasanjeto zosto im se poklonuvaat na idolot sozdaden od covekot, odgovorot e sekogas nepromenliv: tie, vsusnost, ne ja  obozuvaat samata kamena statua, tuku Allah, Kojsto e prisuten vo nea. Tie tvrdat deka kamenite idoli se samo fokusna tocka na Allahovoto Bitie, i deka samoto toa ne e Allah! Toj sto go prifatil konceptot na postoenjeto na Bitieto na Bog vo Negovata tvorba, na bilo koj nacin, ce bide obvrzan da go priznae ovoj argument za idolopoklonstvo. Taka, onoj koj ja razbira osnovnata poraka na Islamot i negovite implikacii, nikogas ne bi se vpustil vo idolatrija, bez ogled na toa kako taa bi se osmislila. Tie, koi niz vekovite go proklamiraat bozenstvoto za samite sebesi, cesto gi bazirale nivnite tvrdenja na pogresnoto veruvanje deka Allah e prisuten vo covekot. Tie prosto se branat so toa deka iako Allah, spored nivnite netocni veruvanja, e vo site nas, toj e povece prisuten vo niv otkolku vo nas ostanatite. Ottamu tie smetaat deka nie bi trebale da im ja pokoruvame voljata nim i da gi obozuvame niv, kako da se tie Bog vo licnosta, ili pak Bog koncentriran vo samata licnost. Slicno na ova, onie koi sto go branele ova duhovno - bozjo bratstvo, imaat pronajdeno plodno tlo megju onie koi sto go prifakaat netocnoto veruvanje vo Bozjoto prisustvo vo covekot. Toj sto ja soznal osnovnata poraka na Islamot i negovite implikacii, nikogas ne bi mozel da se soglasi da obozuva covecko sustestvo pod bilo kakvi okolnosti. Bozjata religija, vo sustina, e jasen povik na obozuvanje na Tvorecot i odbegnuvanje na aktot na obozuvanje na tvorbi vo bilo kakva forma. Ova e i znacenjeto na mototo na Islamot:  Nema drugo bozestvo osven Allah

     Iskazuvanje na ovoj zbor ja donesuva individuata vo zakrilata na Islamot, a iskrenoto veruvanje vo nego mu go garanatira Rajot. Zatoa, se prenesuva deka posledniot Pratenik na Islamot rekol: "Sekoj sto ke rece: Nema drugo bozestvo osven Allah i umira pridrzuvajki mu se na ova veruvanje,ke vleze vo rajot." (Preneseno od Ebu Dar vo kolekcijata na verodostojni hadisi od Buharij i Muslim) (Ova e da se zagine na Allahoviot pat)

     Ova e dosledno na potcinetosta kon Allah kako Eden Bog, dobivajci nagrada od Nego zaradi pokoruvanje na Negovite zapovedi i odbivanjeto na politeizmot i politeistite.         

 

     Porakata na pogre{nata religija

     Postojat tolku mnogu sekti, kultovi, razni veruvanja, dvizenja i filozofii na svetot, koi sto se deklariraat kako prav i edinstven vistinit pat kon Allah. No, kako moze nekoj da odredi koja od ovie e vo pravo, ili pak site se vo pravo?! Nacinot na koj bi mozele da go pronajdeme odgovorot e da gi "iscistime" povrsinskite razliki na ucenjata na razlicnite predavaci za konecnata Vistina, i da go identificirame centralniot objekt na obozuvanje na koj tie povikuvaat na direkten ili indirekten nacin. Site pogresni religii imaat zaednicko eden osnoven koncept sto se odnesuva do Allah. Tie ili izjasnuvaat deka site lugje se bogovi ili deka odredeni lugje bile Allah, ili deka prirodata e Allah, ili pak deka Allah e produkt na covekovata imaginacija.

     Spored toa, moze da se tvrdi deka osnovnata poraka na pogresnata religija e deka Allah moze da se obozuva preku Negovata tvorba. Pogresnata religija go povikuva covekot da ja obozuva tvorbata, imenuvajci ja nea, ili nekoi aspekti od tvorbata - Bog. Na primer, prorokot Isus gi povikuval svoite sledbenici da go obozuvaat Allah, no tie sto se izjasnuvaat kako negovi sledbenici deneska gi povikuvaat lugjeto da go obozuvaat Isus, tvrdejci deka toj bil Allah!

Buda bil reformator, kojsto pretstavil eden golem broj na humanisticki principi na religijata vo Indija. Toj nikogas ne tvrdel deka e Bog, a nitu pak deka e objekt na obozuvanje. No, sepak denes poveceto Budisti koi se naogjaat nadvor od Indija go prifakaat Buda kako Bog, i im se poklonuvaat na idolite napraveni spored  nivnata zamisla za negoviot lik.

So koristenje na principite za identifikacija na objektite za obozuvanje, pogresnata religija stanuva se poocigledna i vo kontraverzna priroda so nivniot cist izvor. Kako sto Bog naveduva vo k*r'anot:

     "Onie koi gi obozuvate osven Allah se samo iminja koi im gi dadovte, vie i pretcite vazi; za toa Allah ne vi objavi nikakov dokaz. Presudata e samo Allahova. Vi naredi samo Nego da Go obozuvate. E, toa e postojanata vera, no mnozinstvoto megju lugjeto ne znaat!" (k*r’an 12:40)

     Bi mo`elo da se rasprava deka site religii ucat dobri nesta, pa zosto bi bilo vazno koja ja sledime? Odgovorot na toa e deka site pogresni religii go predavaat najgolemoto zlo - obozuvanje na tvorbite. Obozuvanje na tvorbite e najgolem grev sto covekot moze da go izvrsi, zatoa sto se sprotivstavuva na edinstvenata cel za negovoto sozdavawe. covekot bil sozdaden da go obozuva edinstveno Allah, kako sto Allah eksplicitno izjavuva vo k*r'anot:

     "I dzinovite i lugjeto Nie gi sozdadovme samo da Ni obozuvaat." (k*r’an 51:56)

     Posledica na obozuvanje na tvorbata, koe e sustina na idolatrijata, e edinstveniot neprostliv grev. Onoj kojsto umira vo sostojba na idolatrija ja zapecatil svojata sudbina vo sledniot zivot. Ova ne e opcija, tuku otkroven fakt izjaven od Allah vo Negovoto posledno otkrovenie za covekot:

     "Allah, navistina, nema da prosti da Mu se zdruzuva zdruzenik, a se', osven ova, prostuva komu saka." (k*r’an 4:48)

 

     Univerzalnosta na Islamot                                                  

     Bidejki posledicite od pogresnata religija se tolku seriozni, vistinskata religija na Allah mora da bide univerzalno razbirliva i dostigliva, neogranicena za odredeni lugje, mesta ili vreme. Vo Islamot ne moze da postojat sostojbi, kako sto se baptizmot, veruvanje vo covekot kako spasitel, za da vernikot vleze vo rajot. Vo samiot centralen princip na Islamot i vo negovata definicija (pokornost na nasata voljata edinstveno kon Allah) lezat korenite na Islamskata univerzalnost. Bilo koga covekot da sfati deka Allah e Eden, i deka e odvoen od Negovata tvorba, i se potcinuva sebesi kon Allah, toj stanuva Musliman vo telo i vo duh, i e dostoen za rajot. Spored toa, sekoj, vo sekoe vreme, od najrazlicnite i od najrasfrlenite religii vo svetot moze da stane Musliman, sledbneik na Bo`jata religija, Islamot, ednostavno odbivajki gi obozuvanjata na tvorbite i so svrtuvanje edinstveno kon Allah (Bog). Isto taka, bi trebalo da se istakne deka soznavanjeto i pokornosta kon Allah iziskuva samiot covek svoevolno da izbira me|u pravoto i pogresnoto, a takviot izbor implicira odgovornost. covekot ke se oznacuva kako odgovoren za negovite izbori, i, kako takov, toj bi trebalo krajno da se potrudi da cini dobro, a da go izbegnuva zloto: krajnata pozitivna sostojba - obozuvanje na edinstveniot Allah, ili pak krajnata negativna sostojba - obozuvanje na Negovata tvorba. Ovoj fakt e pokazan vo poslednoto otkrovenie, kade sto stoi slednovo: "A onie, pak, koi veruvaa - Evrei, hristijani i Sabejci - i onie koi veruvaa vo Allah i vo Denot ahiretski, i koi rabotea dobri dela - pa, za niv ima nagrada kaj Gospodarot svoj, navistina! Onie ne ke stravuvaat i ne ke taguvaat! " (k*r’an 2:62)      

     "Da se pridrzuvaa kon Tevrat i Indzil i kon ona sto im e objaveno od Gospodarot nivni sigurno bi imale sto da jadat od ona sto e nad niv i od ona sto e pod niv, navistina! Megju niv ima umerena zaednica. No, ona sto mnogu od niv go rabotat e loso. " (k*r’an 5:66)

 

     Soznavawe na Allah

     Prasanjeto sto ovde proizleguva e: Kako e mozno da se ocekuva site lugje da veruvaat vo Allah, imajki gi vo predvid nivnite razliki vo mestata na ziveenje, opstestvata i kulturite?

     Za da lugjeto bidat odgovorni za obozuvanjeto na Allah, tie bi morale da imaat pristap do znaenjeto za Allah.

     Poslednoto otkrovenie - k*r'anot ni uci deka celiot covecki rod go ima zapecateno soznavanjeto na Allah vo nivnite dusi, deka toa e del od samata nivna priroda so koja sto se stvoreni. Vo poglavjeto "Araf",  pasusi 172-173 Allah objasnuva deka koga Toj go sozdade Adam, predizvikal site Adamovi potomci da proziveat i zede  vetuvanje od niv, kazuvajki im: "’Neli sum jas Gospodarot vas?" Rekoa: "Kako da ne, svedo~ime! " Allah potoa objasnuva zosto go ima celiot covecki rod za svedoci deka Toj e nivniot Tvorec i edinstven vistinit Bog, zaslu`en za obozuvanje. Toj rece:

     "-Za da ne recat na Denot suden: ‘Nie za ova, navistina, ne bevme vo tek!‘" t.e. da se rece deka nie nemavme zamisla deka Ti, Allah bese nas Gospodar; nikoj ne ni kaza deka trebase edinstveno Tebe da te obozuvame. Allah prodolzuva so objasnuvanjeto: "Ili da ne recete: ‘Pretcite nasi, pred nas, zdruzenik mu pripisuvaa na Allah, a nie sme samo pokolenie nivno, navistina! ke ne upropastis li za ona sto go rabotea lazkovcite?‘"

     Zatoa, sekoe dete e rodeno so prirodno veruvanje vo Allah, i takvata vsadena naklonetost da go obozuvaat edinstveno Nego, koe vo arapskiot jazik se imenuva kako "Fitrah".

      Dokolku deteto e ostaveno samo, toa ke go obozuva Allah na svoj nacin, no site deca se nakloneti kon objektite okolu niv, vidlivi ili nevidlivi.

     Pratenikot s.a.w.s. izvestuva deka Allah rekol:

     "Gi sozdadov moite slugi vo pravata religija, no gjavolot napravi tie da odat po pogresniot pat."

     Pratenikot m.n.n. isto taka napomenal:

     "Sekoe dete e rodeno vo sostojba na 'Fitrah', potoa negovite roditeli go pravat Evrein, Hristijanin ili pak Zoroastrijan..." (Od kolekcijata hadisi na Buharij i Muslim)

     Znaci, kako sto deteto im se pokoruva na fizickite zakoni koi sto Allah gi ima sozdadeno vo prirodata, isto taka i negovata dusa prirodno mu se pokoruva na faktot deka Allah e negoviot Gospodar i Tvorec. No, negovite roditeli go naveduvaat da odi po nivnite stapki, a deteto ne e tolku jako za da vo tie godini na zivotot gi odbie ili da im se sprotistavi na nivnata volja. Religijata po koja odi deteto vo ovoj period e obicaj i vospituvanje, i Allah ne go zadolzuva ili ne go kaznuva zaradi ovaa religija.

     Potoa, niz covekoviot zivot od detstvoto do vremeto na umiranje, na lugjeto im se prikazuvaat znaci vo site delovi na svetot i vo nivnite sopstveni dusi, se dodeka ne im stane jasno deka postoi samo Eden Bog (Allah). Dokolku lugjeto se iskreni kon sebesi, gi odbegnuvaat svoite lazni veruvanja i tragaat po Allah, patot ke im bide olesnet, no dokolku tie postojano gi otfrluvaat tie Allahovi znaci i prodolzat so obozuvanje na tvorbi, dotolku  ke im bide potesko da izbegaat od idolatrijata.

     Na primer, vo Jugoistocniot del na Amazonskata dzungla, vo Brazil, Juzna Amerika, edno primitivno pleme podignalo koliba za da go premesti nejziniot glaven idol Skvatch (Skvac), koj go pretstavuval supremniot Bog na site tvorbi. Vo sledniot den, eden mlad covek vlegol vo kolibata da oddade pocit kon Gospodarot, i dodeka mu  se poklonuval na statuata, za koja sto bese ucen deka mu e negov Bog i Potkrepitel, edno sugavo skitnicko kuce vleglo vo kolibata, ja dignalo svojata leva noga i pocnalo da mokri na idolot. Mladicot stanal besen, i go izbrkal kuceto nadvor, no koga besot mu pominal, sfatil deka idolot ne bi mozel da bide Gospodar na univerzumot. Allah mora da e na nekoe drugo mesto! Toj sega imase izbor za dejstvuvanje spored sopstvenoto znaenje i da traga po Allah, ili pak da prodolzi bescesno da odi po patot na laznite veruvanja na svoeto pleme. Kolku cudno da ni izgleda, toa bese znak od Allah za toj mlad covek. Vo sebe go sodrzese toa bozenstveno upravuvanje koe sto mu ukaza deka toa sto go obozuval bilo pogresno. Pratenicite, kako sto prethodno bese spomnuvano, im bile prateni na sekoj narod i na sekoe pleme, za da go poddrzat covekovoto prirodno veruvanje vo Allah i covekovata vrodena naklonetost da go obozuva Nego, a isto taka i da ja zajakne bozenstvenata vistina vo sekojdnevnite znaci otkrieni od Allah. Iako vo poveke slucaevi, mnogu od prorockite ucenja doziveale izoblicuvanje, delovi od niv preostanale kako pokazuvaci na toa sto e dobro, a sto loso. Na primer, Desette Zapovedi od Torata, nivnoto potvrduvanje vo Evangelieto, i postoenjeto na zakoni protiv ubistvata, krazbite i preljubodejstvijata vo poveketo opstestva.

     Kako posledica na ova, sekoja dusa ke bide povikana na smetka za nejzinoto veruvanje vo Allah i za nejzinoto prifakanje na religijata na Islamot: celosnata pokornost na voljata kon Allah.

     Mu se molime na Vozviseniot Allah da ni odrzi na praviot pat po koj ne predvodel do denes, i da ni go podari Negoviot blagoslov, navistina Toj e Najmilostiviot.

     Slavata i blagodarnosta mu pripagjaat na Allah, Gospodar na svetovite.

     Blagoslovot i mirot neka bidat nad posledniot pratenik na Allah - Muhammed s.a.w.s, negovoto Semejstvo, negovite pridruznici, i site onie sto pravilno go sledat negoviot pat. Amin

Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
Sektas Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 14.Август.2007
Статус: Офлајн
Поени: 175
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Sektas Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 22:29
Zborot musliman znacel mir.Pa za kakov mir zboruvas miraleme? Poznati se muslimanite po nasilstvo toa i malite deca go znaat.Sekoj musliman doma ima po nekoj kalas.Izgleda alah vi go utnal imeto so koe se narekuvate.голема%20насмевка
.............Тој е челник на назаретската секта. Дела 24:5
Кон врв
EvAngelos Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Doulos Evangelos

Регистриран: 28.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 9913
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај EvAngelos Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Август.2007 во 22:32
Зборот муслиман не значи мир, туку верник (верник во Аллах).
Зборот Ислам, значи мирна покорност на вољата на Аллах.
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <12345 55>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,234 секунди.