CMOS vs. CCD

Janus напиша:   Taka, ako CCD-to e 90% iskoristeno (na primer), CMOS-ot e edvaj 10-20% (isto na primer).

Onaka.. laicki, znaci li toa deka senzorot CMOS vo Canon d30 (22,7mmx15,1mm = 342,77 mm2 so nekoi da recime 15% iskoristenost ili 51,41 mm2 e podobro resenie od na primer CCD senzorot 1/1,8 " 5,52mm x 4, 14mm = 22,85 mm ili 90% e 20,5mm2 iskoristeni. Znaci da ne se zanemaruva ni goleminata na senzorot, znaci ne e isto CCD 1/ 2,5" ili 1/1,8"
Inaku CCD ne e nekoja nova tehnologija, taa se pojavi kon krajot na 60 setite vo priblizno isto vreme so CMOS.


Изменето од Чорбаџија - 25.Април.2007 во 23:41

Na sajtot procitav zapocnata raspravija na tema sto e podobro: CCD ili CMOS, pa mislam deka e najsoodvetno raspravata da prodolzi ovde...

CCD e relativno zastarena tehnika koja go ima dosegnato svojot vrv, i iako recisi kompletno evaluirana, ima maani koi ne se za potcenuvanje. Se raboti za chip koj raboti pod relativno visok napon, i so samoto toa e magnet za cesticki privleceni od generiraniot staticki elektricitet. Ednovremeno, se trosi dosta struja, sto e pogolem chipot, povekje. No, zatoa e relativno osetliv, poradi dobrata iskoristenost na celokupnata fotosenzitivna povrsina.
Poveke detali na:
http://en.wikipedia.org/wiki/Charge-coupled_device

Od druga strana, CMOS chipot e eftin, lesen za proizvodstvo. Imeno, se raboti za obicen memoriski chip bez "kapak", taka sto svetlinata vlijae na "pomnenjeto" na memoriskite kelii. Sekoj senzor e obicen tranzistor. Zaradi toa, ovoj tip na cipovi se idealni za evtini aplikacii: mobilni telefoni, i slicni trakatanci. Problemot e uzasno losata osetlivost na svetlina poradi slabata iskoristenost na povrsinata na cipot: sekoja kelija pokraj svojot foto-senzitiven del mora da ima i nekolku pati pogolema procesna edinica pokraj sebe, koja ne e foto osetliva. Taka, ako CCD-to e 90% iskoristeno (na primer), CMOS-ot e edvaj 10-20% (isto na primer).

E, sega, sigurno se prasuvate kako najdobrite (ili barem nekoi od najdobrite, da ne otvoram nepotrebni raspravii) imaat CMOS chipovi, a mobilkite i ponatamu imaat najcesto pateticno losi fotki, ili pak se ugraduvaat CCD chipovi vo poelitnite modeli...
Na nekoj genijalec mu padala luda ideja na pamet: Nad sekoj foto-osetliv element na CMOS-ot da postavi lupa koja celata raspolozliva svetlina koja dosega se gubese, ke ja fokusira tamu kaj sto treba. Malku da pojasnam. 5 megapixeli=5 milioni lekji, precizno izraboteni, fokusirani i centrirani nad mikronskite tranzistori. Taka se resava problemot so osetlivosta, no nemerlivo se podiga cenata poradi fizickiot aspekt na proizvodstvo na tolku precizen i kompleksen opticki ured sovrseno sparen so eftinata elektronika. Rezultat: Dobra osetlivost, malo privlekuvanje na prasina, odlicni rezultati. Negativno: monopol na toj sto go izmislil (patentot er na Canon, a go razvile zaedno so Sony), uzasno visoki ceni za onie koi sakaat da go licenciraat, previsoki ceni za vlez vo proizvodstvo. Zatoa imame evtini aparati, so pristojni cipovi (400d, 30d), mnogu poskapi full frame sezori vo isto takvo telo (5d), i seuste preskapi modeli so visoki rezolucii, kompletno profi (1ds itn). Monopol. I, da ne zaboravam: CMOS-ot dava mnogu poneudnaceni pixeli od sekoj senzor, pa e potrebna mnogu pogolema obrabotka za da se dobie kvalitetna fotografija, a ne zbirutija na neudnaceni, sparkling pixeli kako kaj evtinite mobilki.

Nakratko i okolu super CCD-to na Fuji.
Fuji se obide da ja kopira "mehanikata" na covekovoto oko, kade sto za posvetlite detali se grizat poneosetlivi, no poprecizni "cepcinja", koi gi raspoznavaat i boite, a za potemnite i ponekontrastnite "stapcinja", koi gledaat crno-belo, ama zabelezuvaat mnogu poniski svetlosni nivoa. Fuji sekoj element go podeli na dva neproporcionalni dela, so toa zgolemuvajki go dinamickiot opseg na fotografijata, ostavajki pogolem del od senzorot da se sekira za potemnite delovi od fotografijata, a pomaliot del za posvetlite. teoriski odlicno, no vo praksa mnogu tesko da se obraboti elektronski kako sto treba. Baska sto senzorite bea sestoagolni, vo vid na sake od pceli, pa morase da se pravat interpolacii za da se dojde do normalni pixeli. Zatoa im trebaa godini za voopsto da se doblizat do kvalitetot na obicnite CCD-a.
Spored moe mislenje, ako nekoja budala se nafati da napravi CMOS chip so takov princip na rabota, i uspee da napravi mikrolekji koi ke si ja zavrsat rabotata, pa DSP chipovi koi brzo, dobro i precizno ke si ja odrabotat rabotata, pa toa go napravi na principite na FOVEON-oviot trosloe chip, sloj za sekoja boja posebno, bez interpolacii... duri togash ke bideme nekade poblisku do filmot ako medium...
Korisen link, koj sekoj sto se zanimava so digitalna fotografija treba da go procita za da gi skonta rabotite, barem kolku za pocetok:

http://www.shortcourses.com/how/sensors/sensors.htm

P.S. informaciite na posledniov sajt ne se sovremeni vo site aspekti, ama pruzaat sovrsen uvid vo istorijata na digitalnata foto-tehnologija. koga ke go projdete toa, lesno ke doznaete sto se slucuvalo, ili ke se slucuva ponatamu.



Изменето од Janus - 25.Април.2007 во 21:43