Автор |
Тема Пребарувај Опции за темата
|
bojan81
Сениор
Регистриран: 16.Ноември.2005
Статус: Офлајн
Поени: 531
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:25 |
Со кого јас си го трошам времето, па само горски венец ли го напишал Његош бре црни нинџа ти апла неписмен си би бе? 
|
 |
Boogie
Модератор
Слобода или Смрт
Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:26 |
Ђурађ Кастриотић Скендербег
Српски јунак XV-ог века.
”Скендербег је срца Обилића.”
Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену
Глухо доба ноћи, свак спава.
Владика Данило (сам собом)
Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику 5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!
Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку. 10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата 15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе - 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа; 25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани? 30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -
А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове, 35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве; 40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика, 45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета 50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега? 55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати 60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу! 65
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.
Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..." 70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском? 75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови: 80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету! 85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.
Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
Вук Мићуновић
Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа 90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти? 95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају 100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима, 105
то гвоздени срца у момцима!
Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава: 110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше, 115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне, 120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука! 125
Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити; 130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало 135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!
* * * * *
Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
Сердар Јанко Ђурашковић
Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне, 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
Сердар Радоња
Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао, 145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо 150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове 155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!
Видите ли, ако бога знате, 160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако, 165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно. 170
Обрад
Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише. 175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије! 180
Вук Раслапчевић
На што мјериш џефердаром, Драшко?
Војвода Драшко
Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
Вук Раслапчевић
Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица... 185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?
Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
Сердар Вукота
Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
Вукота Мрваљевић
Долеће ни јато јаребицах, 190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
Сви из грла повичу:
Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали. 195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.
Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли
Изменето од Boogie - 30.Ноември.2006 во 01:27
|
|
 |
nindza
Сениор
Регистриран: 10.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2457
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:27 |
|
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata
|
 |
Boogie
Модератор
Слобода или Смрт
Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:28 |
Boogie напиша:
Ђурађ Кастриотић Скендербег
Српски јунак XV-ог века.
”Скендербег је срца Обилића.”
Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену
Глухо доба ноћи, свак спава.
Владика Данило (сам собом)
Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику 5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!
Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку. 10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата 15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе - 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа; 25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани? 30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -
А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове, 35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве; 40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика, 45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета 50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега? 55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати 60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу! 65
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.
Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..." 70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском? 75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови: 80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету! 85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.
Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
Вук Мићуновић
Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа 90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти? 95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају 100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима, 105
то гвоздени срца у момцима!
Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава: 110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше, 115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне, 120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука! 125
Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити; 130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало 135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!
* * * * *
Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
Сердар Јанко Ђурашковић
Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне, 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
Сердар Радоња
Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао, 145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо 150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове 155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!
Видите ли, ако бога знате, 160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако, 165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно. 170
Обрад
Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише. 175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије! 180
Вук Раслапчевић
На што мјериш џефердаром, Драшко?
Војвода Драшко
Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
Вук Раслапчевић
Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица... 185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?
Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
Сердар Вукота
Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
Вукота Мрваљевић
Долеће ни јато јаребицах, 190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
Сви из грла повичу:
Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали. 195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.
Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли |
|
|
 |
nindza
Сениор
Регистриран: 10.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2457
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:28 |
nindza напиша:
Boogie напиша:
И АЛЕКСАНДАР БИЛО СРПСКО ИМЕ ЕВЕ ПРОЧИТАЈТЕ ДА ВИ БИДЕ ПОЈАСНО
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.
 |
Ako ova go napisal NJegosh u Gorski vjenac ja ke ja izedam knigata
|
I kade go pishuva ovoj tekst vo Gorski Vjenac ?????
|
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata
|
 |
nindza
Сениор
Регистриран: 10.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2457
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:30 |
Boogie напиша:
nindza напиша:
E dobro de rekol i toj nekoja glupost ...garant bil nekoja pijandura...Aleksandar si e Aleksandar ne e Branilo Aleksandar e bashka dvaeset ( staromakedonecot ) no da ne go zavlekuvame sea nego vo pricavaA ovoj Gjorge bil SRBIN po iminjata se gleda, ne gi pisuev jas vie gi pisevte ja samo gi komentiram logicki
|
O ti pismen bojane citaj sto rece Bugi :
Ова е напишано во познатиот венец на Његош  |
|
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata
|
 |
bojan81
Сениор
Регистриран: 16.Ноември.2005
Статус: Офлајн
Поени: 531
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:30 |
Па отвори книга бре нинџа ако не веруваш што сум ти јас личен учител?
|
 |
Boogie
Модератор
Слобода или Смрт
Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:31 |
Boogie напиша:
Boogie напиша:
Ђурађ Кастриотић Скендербег
Српски јунак XV-ог века.
”Скендербег је срца Обилића.”
Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену
Глухо доба ноћи, свак спава.
Владика Данило (сам собом)
Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику 5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!
Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку. 10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата 15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе - 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа; 25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани? 30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -
А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове, 35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве; 40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика, 45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета 50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега? 55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати 60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу! 65
У исто ово доба на мутноме небу српском
засја необичним сјајем нова једна звијезда,
која обасја великим надом сав хришћански свијет.
То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег,
господар Арбаније, највећи јунак,
најславнији витезсвога доба.
Прађед Ђурђев звао се Бранило и
био је велики властелин српски.
За владе последњег Немањића,
цара Уроша V, Бранило је био
управник Канине, а касније његов
син Константин Браниловић постаде
управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван
иостаде господар цијеле Маће у Арбанији,
па ту у Маћи овај Иван Браниловић и
жена му Војислава родише око године 1403.
сина Ђурђа, који се касније прозва
Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства
Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију,
па одведу Ђурђа као таоца у Једрене.
Ђурађ одрасте на двору султана
Мурата II и још тамо показа толико
јунаштва и мудрости, да га је султан врло
заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин
Браниловић . Те по том турском надимку
„Искандербег" српски народ га прозва
„Скендербег",јер Александар се српски
каже Бранило или Бранко па онда се и
он сам тако назва. Кад Турци једном
починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ
одбјегне од султана
, ускочи у Арбанију,
сакупи народ око себе и дигне велик устанак,
па у брзо ослободи и очисти од
Турака сву Арбанију и почне владати
независно у својој престоници Кроји.
Кастриотић је живјео у пријатељству
са Стеваном Црнојевићем те њих двојица
заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ
Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године
крвећи се непрестано са Турцима.
За те 24 године Ђурађ је у шездесет
и неколико љутих бојева разбио турску
војску и потаманио силне Османлије.
Вели се, да је за те 24 године
Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао
око двије хиљаде Османлија. У сваком боју
он је био први, а кад се уступало последњи.
Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок,
лијеп, ненадмашно храбар и неуморан.
И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу —
он је подносио челичном издржљивошћу.
За умор није знао: док није ослободио
земљу од Турака — никада није спавао
више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва,
он је био и врло мудар, досјетљив и лукав,
али и врло милостив, великодушан, дарежљив
и побожан. Са ових врлина пронијело се
име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету.
И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху
упрли очи у овога великога Србина и од
њега се тад надаше своме спасењу цијело
Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића
бјеше највеће страшило за Османлије.
Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..." 70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском? 75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови: 80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету! 85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.
Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
Вук Мићуновић
Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа 90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти? 95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају 100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима, 105
то гвоздени срца у момцима!
Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава: 110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше, 115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне, 120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука! 125
Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити; 130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало 135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!
* * * * *
Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
Сердар Јанко Ђурашковић
Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне, 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
Сердар Радоња
Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао, 145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо 150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове 155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!
Видите ли, ако бога знате, 160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако, 165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно. 170
Обрад
Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише. 175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије! 180
Вук Раслапчевић
На што мјериш џефердаром, Драшко?
Војвода Драшко
Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
Вук Раслапчевић
Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица... 185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?
Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
Сердар Вукота
Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
Вукота Мрваљевић
Долеће ни јато јаребицах, 190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
Сви из грла повичу:
Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали. 195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.
Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли | [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> |
|
|
 |
anakin
Сениор
Unidentified Flying Object
Регистриран: 08.Август.2005
Локација: Machku Pichku
Статус: Офлајн
Поени: 18535
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:32 |
ne ,ne e nevistina vistina e kako i za slavic--- rob servus -------sluga a im go metnaa imeto rimjanite oti nie idioti zaboravivme deka imame svoe ime MAKEDONCI imavme cela imperija i porobivme cel poznat ni svet a bevme tolku brojni i mokjni grcite gi porobivme za eden den ni se klanjaa vo atina i ne gostija
a sega sme gordi na imeto rob i sluga? blesava nasa rabota
|
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.
|
 |
Boogie
Модератор
Слобода или Смрт
Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:32 |
|
|
 |
nindza
Сениор
Регистриран: 10.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2457
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:33 |
Boogie напиша:
Ђурађ Кастриотић Скендербег
Српски јунак XV-ог века.
”Скендербег је срца Обилића.”
Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену
Глухо доба ноћи, свак спава.
Владика Данило (сам собом)
Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику 5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!
Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку. 10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата 15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе - 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа; 25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани? 30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -
А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове, 35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве; 40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика, 45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета 50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега? 55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати 60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу! 65
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.
Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..." 70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском? 75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови: 80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету! 85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.
Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
Вук Мићуновић
Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа 90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти? 95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају 100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима, 105
то гвоздени срца у момцима!
Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава: 110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше, 115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне, 120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука! 125
Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити; 130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало 135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!
* * * * *
Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
Сердар Јанко Ђурашковић
Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне, 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
Сердар Радоња
Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао, 145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо 150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове 155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!
Видите ли, ако бога знате, 160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако, 165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно. 170
Обрад
Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише. 175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије! 180
Вук Раслапчевић
На што мјериш џефердаром, Драшко?
Војвода Драшко
Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
Вук Раслапчевић
Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица... 185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?
Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
Сердар Вукота
Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
Вукота Мрваљевић
Долеће ни јато јаребицах, 190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
Сви из грла повичу:
Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали. 195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.
Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли |
Falsifikatoru eden ... cel gorski vjenac pisuvan kako poezija a samo delot koj ti go vmetna sea pisuvan kako proza ????Kaj ima toa logika ??? Toa moze da projde samo kaj maloumni ...bez gram mozok Ti decko definitivno treba da se lecis od patolosko lazenje
Изменето од nindza - 30.Ноември.2006 во 01:53
|
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata
|
 |
bojan81
Сениор
Регистриран: 16.Ноември.2005
Статус: Офлајн
Поени: 531
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:34 |
|
 |
nindza
Сениор
Регистриран: 10.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2457
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:35 |
Daj link od cel gorski vjenac da proveram
|
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata
|
 |
Boogie
Модератор
Слобода или Смрт
Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 30.Ноември.2006 во 01:36 |
Ок побарај на нет ова и ке видиш дали сум ја фалсификатор
Ђурађ Кастриотић Скендербег
Српски јунак XV-ог века.
”Скендербег је срца Обилића.”
Њ е г о ш.
|
|
 |