IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Образование
  Активни теми Активни теми RSS - Писмени состави,семинарски...
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Писмени состави,семинарски...

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 103104105106107 113>
Автор
Порака Обратен редослед
 Оцена: Оцена на тема: 3 Гласови, Просечно 3,00  Тема Пребарувај Тема Пребарувај  Опции за темата Опции за темата
Mindy Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Искрена, поискрена здравје

Регистриран: 14.Ноември.2005
Локација: United Arab Emirates
Статус: Офлајн
Поени: 14599
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Mindy Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Јуни.2010 во 11:35
ПАРИТЕ СЕ ОТЕПУВАЧКА, Ристо Крле
Драма во четири чина за просечноста на среќата во парите

Сиромашна соба во селски амбиент (Простор!). Мара и Митре се спремаат да го испратат нивниот син Анѓеле на печалба за Америка. (печалбарски мотив!) Тој, од таму, треба да им се јавува редовно со писма и да им праќа пари за да се раздужат кај соседите за позајмените пари за неговиот пат. Присутни се: нивната ќерка Ката, потоа нивниот близок роднина Коте и неговата жена Ката. Дејствието е сместено во Струшко. Панде кираџијата е еден вид медијатор, посредник помеѓу наивноста на селаните и горчината на реалната состојба на работите за истите кога би се нашле некаде во Светот надвор од нивниот домен на секојдневни можности. Однос црно- бело, останатите простори во светот, односно Америка- состојбата под Турскиот зулум, Македонија. Анѓеле заминува со Пандета.

Во вториот чин се враќа Панде од испраќањето и кажува за настаните. По пат им се испречила црна мачка и тие незнаеле дали треба да продолжат. Од тука се гледа состојбата на свеста кај македонската младина која сеуште кревка, поради тешката состојба во сопствената татковина, потребна е да се соочи, конфротира, надополни гради в гради со западната цивилизација. Панде ги искажува мислењата за состојбата во Македонија, дека туѓината каква и да е, е подобра за омладината, отколку ропството под Турчинот, но, сепак местото на младите им е в планина, со пушка в рацете, потоа дека илинденците самите се криви за неуспехот, поради несогласноста во нивните редови тие го дигаат востанието сеуште неприпремено.
(Овде авторот прави еден краток осврт кон историјата, кон Илинденската тематика!)

Третиот чин се случува во куќата на Софрета кој сега и е маж на Ката и имаат 15 годишна ќерка. Куќата е богата за разлика од претходната. Значи се забележува нагорна линија во однос на егзистенцијалноста на ликовите. Доаѓа Анѓеле и ја затекнува, наоѓа само Ана. Останатите се на жетва. Откако се враќаат, се договараат АнЃеле сам да замине дома и да не им се каже/престави на неговите, по што, кога сите ќе бидат присутни, да направат една малечка шега.
(започнуваат настаните кои ќе доведат до основицата во хамартијата на родителите!)

Во четвртиот чин, Анѓеле е дома кај неговите родители и се представува како туѓинец кој сака да ноќева кај нив. Откако ќе заспие Митре ќе го отвори неговиот куфер полн со злато, и по погледот на богаството ќе остане опчинет. Ја зема секирата и послегнува по човечкиот живот, овој пат по сопственото чедо. Отворен диск*рс.

Драмата за прв пат е изведена во скопскиот Народен театар во 1938.  Таа представува вистински настан којшто Крле го има слушнато додека работел како чевлар во Подгорец, Албанија, од еден селанец од Аларуп, кој дошол да купува кондури за мртовец во 1925. Според селанецот, на крајот, мајката паднала од дамла, а таткото се прободел со нож во срцето. Подоцна ќе му требаат повеќе години, за да го драматизира настанот, и конечно, во 1937- та ќе го стори тоа, односно го помакедончува мотивот, како што вели и самиот тој.

Кон врв
Mindy Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Искрена, поискрена здравје

Регистриран: 14.Ноември.2005
Локација: United Arab Emirates
Статус: Офлајн
Поени: 14599
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Mindy Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Јуни.2010 во 11:33
ЦРНИЛА, Коле Чашуле
Пиеса во четири чина
 
Дејствието се одигрува во Софија во 1921 година. Потоа стои напомена дека лицата се измислени и четири стиха од една песна на Анте Поповски во кои се гледа основното мото: „Ме плаши час од рака своја в плеќи.“ - Предавство во облик на себеморство и самоуништување.

Воведните дидаскалии, пред секој чин, се пишувани во стихови. Дејствието се случува во куќата на брачниот пар Христов и Неда, во текот на еден ден. Започнува со љубовна сцена помеѓу Иван и Неда. Таа му кажува дека и е страв од Луков, мисли дека тој ја следи. Се буни зошто Луков сите акции на организацијата ги подготвува во нејзиниот дом. Тогаш Иван и кажува дека Луков има задача да го убие Ѓорчета Петров. Ја советува ништо да не прашува, бидејќи само така може да се остане жив во условите во кои што тие живеат. Време на сомнителни сплетки и интриги, опасноста демне од секоја страна.
Доаѓа Милка сосетката на гости. Таа е жена на еден од раководителите на комунистите. Затоа Луков и се плаши од неа. Таа му се гордее на Ѓорчета и на неговото родољубие. Потоа влегуваат Христов и Луков. Луков го упатува/отстранува Христов надвор од градот додека трае и е во тек акцијата . Се гледа подреденоста на Христов кон Луков, слепо му се покорува оставајќи ја својата жена во рацете на организацијата.

На почетокот од вториот дел разговараат за Историјата. Ликовите се свесни за продирот во неа, аналогија со останатите дела. Фезлиев, Иван и Луков го чекаат младичот. Фезлиев кажува:
Овде- на Балканот—каде се што живее задоцнува со четири века.

Доаѓа младичот. Тој е на 20 годишна возраст. Неговите родители се заклани од Турчинот, него го спасува Ѓорче Петров кој му станува идол и поради кој тој својот живот и го посветува на организацијата. Но, по игра на судбината, токму тој е дојден во Софија да го убие него. Оние од дворецот, кои им ги даваат наредбите, како да се поигруваат со нив.  Луков знае дека младичот не смее никогаш да дознае кого убил и дека, и тој ќе треба да се ликвидира. Во разговорот со Фезлиев, откриваме дека Луков пред луѓето на Ѓорчета ги има издадено своите предпоставени, молејќи им се за својот живот. Тој е кукавица, шпиун, а Фезлиев го знае тоа. Фезлиев како да се гледа себе си во младичот и во неговата наивност, а воедно и верност кон своите идеали.

Во третиот чин се случуваат настаните од ноќта, Фезлиев се опива, го предупредува Ивана дека Луков ја гледа чудно Неда.  Младичот му ја кажува својата историја на Лукова по што овој одлучува тоа никој да не го дознае. Младичот сака да се сретне со Ѓорчета, Луков му ветува.

Во четвртиот чин дејствиата се збиени, сцената е раздвижена. Најпрво се расправаат Фезлиев и Луков, потоа се враќаат останатите, Младичот дознава за измамата и заминува, односно Фезлиев и Неда му помагаат да избега, Методи го наоѓа во царската градина, обесен за некое дрво. Успева да го земе последното негово писмо и му го носи на Лукова. Писмото се однесува кон Историјата, сега веќе мртвиот младич има желба предавниците да останат запомнети како такви, како нивна најголема казна. За Луков, пак,  македонската историја е врховен циник. Таа повеќе не постои, ниту во срцата, ниту, пак, во историјата. Потоа тој напивајќи се од ракијата, и наредува на Неда да оди во собата и да го чека, но по неговото влегување се слушаат истрели. Неда го убива. Фезлиев освестувајќи се од ќотекот добиен од него, ја советува Неда да се заклучи во кујната и да остави тој самиот да се справи со ситуацијата. Некои од организацијата веќе ја разбиваат вратата. Драмата завршува со репликата на Фезлиев:
Господи, белки не умрел Македонецот во мене.

Тој ќе се соочи со проблемот, ќе им помогне на послабите притоа не плашејќи се за својот живот. Можеби тоа ќе му ги сотре црнилата во неговата закоравена душа, предадена на црниот ѓавол од дворецот.
Трагедијата на младичот е токму во неговото незнаење, во неговата хамартија, во неговото слепо убедување и верување во идеологијата која не ги бира средствата за остварување на своите интереси. Тој мислејќи дека се бори за правата на едните, во и со своите постапки, ги убива истите. Ситуацијата, времето, земјата, сите тие се едно просто црнило, една темносана дамка во секидневието.
Чашуле барајќи ги неговите слабости, се бори против тоа, токму преставувајќи и сликајќи ни го пред нашите читателски очи истото. Релација со Џими од Вејки на ветерот.


 
Кон врв
Mindy Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Искрена, поискрена здравје

Регистриран: 14.Ноември.2005
Локација: United Arab Emirates
Статус: Офлајн
Поени: 14599
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Mindy Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Јуни.2010 во 20:43
Originally posted by fajdiga fajdiga напиша:

Ima li nekoj da mi prati krpen zivot sostav hitno mi treba do vecer
pozdrav



КРПЕН ЖИВОТ (1954)

Функции

Овој роман на Стале Попов не покажува силна функционална разгранетост; тоа доаѓа оттаму што романот има за цел дас биде „пресек“ на една определена порција историско време па го претпочита она што може да се именува како темпорален модел на нарацијата, наспроти логичкиот.

Во логичкиот модел постои потреба  од видлива интевенција на раскажувачот преку резимеа и елипси, а последица од тоа е: времетраењето на диск*рсот е радикално пократко од времетраењето на опишаните настани.

Но, кога велиме дека романот КЖ се определува за темпоралниот модел пред каузалниот, тоа не значи дека тој го исклучува каузалитеот: тоа, впрочем е невозможно, оти нарацијата пред се се потпира врз еден ограничен број логички правила.
(..) Романот КЖ се стреми кон една теориски чиста ситуација, кон еден модел што се вика темпорален модел на нарацијата ( од тие причини, овој роман од критиката често е означуван како роман- хроника).

Според Форстер, логичкиот ред при устројство на нарацијата предизвикува заплет како ефект, додека временското уредување предизвикува како ефект – расказ во потесна смисла на зборот.

Ако се погледне мрежата дистрибутивни функции во текстот (јадра и катализатори), ќе се установи дека романот започнува со една ситуација на недостиг: на ликот Илко му недостига жена, бидејќи е вдовец. Така, првата функција може да се именува како сопстојба на поништен матримониум. Потоа следува една долга катализа (убедување од страна на семејството на Илко, особено од неговата снаа Митра јунакот да се прежени(..)) и конечно, повтроно едно јадро- свадбата на Илко и Доста Рожденката. Така второто јадро е обновен (потврден) матримониум. Со тоа природно и завршува првиот дел од наративната програма; но, романот продолжува со неизвесност околу породот. И Илко и Доста не знаат дали ќе можат да имаат пород. Станува збор за една катализа која може да се именува како очекување пород. Конечно доаѓа до дистрибуција на второто крупно јадро во романо: раѓањето на Нешка.
Првата критична точка на романот е дилемата дали Рожденката ќе појде за Илко, односно дали ќе дојде до нов матримониум. Таа ситуација се решава доста брзо и ефикасно преку лик - помошник (дедото Петко) кој, меѓу другото обезбедува и наративен резон раскажувањето да продолжи.

Како и да е, на тие неколку точки се сведува севкупната „каузална“ организација на наративните искази на романот КЖ. Сето друго се обилни катализи, „пупења“ и „вметнувања“ на портрети, истории, описи и стенограми во примарниот наративен диск*рс што го застапува горе формализираното сиже. Тие „вметнувања“ се причина за впечатокот дека станува збор за темпорален роман, односно за хроника. Тие „пупења“ и „вметнувања“ се обидуваат да ја стават горната шема на втор план, па оттаму и класичниот критички рефрен за овој роман - дека преку судбината на едно семејство ни се дава широка слика за едно време и еден народ во тоа време.

Демултипликација пак, да потсетиме, претставува појава кога двајца или повеќе актери исполнуваат една иста актантна функција.

Субјекти на диск*рсот

Ако се погледне романот во целина, ќе се забележи дека еден огромен дел од текстот на романот отпаѓа на дијалошки партии.
Вообичаено е во теориите на реализмот, особено во оној класичниот, дијалектот да се смета за стратегема на реалистичкиот тип писмо, услов без кој не се може.

Очигледно е дека стратегијата на нараторот од вториот дел на романот не е иста со онаа на оној од првиот дел. Ваму доминираат прекажани, а не покажани дејства; нараторот е поблиску до класисочната престава за диегезата, отколку до стенограмскиот „миметички“ модел на диск*рсот од првиот дел.

Првиот дел поминува во една колку-толку структурирана актантна матрица која ја сочинуваат ликовите од семејството на Илко Сукалов; втроиот дел воведува цела една галерија ликови меѓу кои не постојат семејни односи; тие не можат да се „претпрограмираат“ со семејни ролји (зет, внук, син, татко), па оттаму е потребен друг тип на нивно „осветлување“- биографии и истории.

Кон врв
Mindy Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Искрена, поискрена здравје

Регистриран: 14.Ноември.2005
Локација: United Arab Emirates
Статус: Офлајн
Поени: 14599
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Mindy Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Мај.2010 во 19:27
eve ti od internet za ROMANTIZMOT VO MAKEDONIJA


КЛИКНИ ТУКА
Кон врв
Mindy Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Искрена, поискрена здравје

Регистриран: 14.Ноември.2005
Локација: United Arab Emirates
Статус: Офлајн
Поени: 14599
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Mindy Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Мај.2010 во 19:02
Originally posted by amisweet amisweet напиша:

ejjj osmo odd sum i za utre mi trebaa da napisham sostav so tema MOJATA IDNA PROFESIJA ili taka neshoo aj ve molamm nekoj ako ima veke praeno da miii ja napishe negovataa treba nesho kao kade sredno bla bla... ajj ve molam



Dete , eve kombiniraj nesto od tuka ( go najdov na net )намигнување

Безгрижно детство е сон на секое дете.Уште во раното детство,како и сите деца така и јас имав свои желби,сонови,фантазии..копнежи по она најубавото.Моето детство беше исполнето со љубов и среќа,негувана од моите родители..Секако,и јас како и drugite околу мене размислувавшто би можело да bidam кога ќе пораснaм. Сега изборот е наш, што сакаме да бидеме во нашиот `возрасен` живот, дали нешто што ќе ни носи поголема финансиска добивка или нешто што ќе го работиме со љубов и задоволство. Тоа е индивидуално, кој сака повеќе да си ја задоволи материјалната страна или духовното чуство. Вистина е дека без пари тешко се живее, но да се работи многу години без некое духовно задовлство и тоа не иде. Јас сум голем љубител на животните. Многу ги сакам, мислам дека со малку грижа кон нив они ти враќаат дупло повеќе љубов и приврзаност. Од секогаш сум сакала да се грижам за нив, за нивното здравје, затоа одлучив да завршам соодветно школо (ветерина) и да си го исполнам мојот сон. Во мојата професија што јас ја избрав мислам дека финансиската страна не игра голема улога, дека тоа што работам треба да биде со љубов и грижа. Сепак иако се животни тие имаат некои свои чуства и интелигенција и со нив треба да се однесувам со љубов кои они ќе ја почуствуваат. Секаков нивни гест и нивната искажана љубов кон мене ќе ми биде најголемо задоволство во мојата идна професија.
Не знам дали некој може со сигурност на наша возраст да ја одбере вистинската професија, но за среќен живот мислам дека треба да го слушаш срцето и желбата за она што ќе го работиш да те задоволува тебе без разлика колку е тешко и носи финансиска корист. Јас го избрав тоа и од се срце со големо задоволство би сакала да биде мојата идна професија.


P.S.Sostavot e napisan vo zenski rod , smeni gi rodovite ako si masko намигнување
Кон врв
computer Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Патриот

Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 504
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај computer Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Мај.2010 во 10:56
Originally posted by viktorzzz viktorzzz напиша:


najprvo zdravo na site..... mi trebat golema pomos i toa za slednite raboti

2.Rajko Zinzifov nesto kratko za nego i analizirana krvava kosula ili glas (glas e pomala)


Рајко Жинзифов (1839-1877) бил познат преродбеник и дводомен писател. Тој бил сестран деец - публицист, преведувач и собирач на народно творештво.

Во почетокот на 1856 година се вработил во Прилеп како помошник-учител на Димитар Миладинов. Работата како учител подоцна ја продолжил во градот Кукуш, каде заедно со Димитар Миладинов развиле голема преродбенска дејност.

Подоцна заминал за Русија и се запишал на Историско-филозофскиот факултет во Москва. Таму се движел во кругот на македонските студенти и, покрај учењето, се занимавал и со писателска, преведувачка и публицистичка дејност.


Кон врв
computer Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Патриот

Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 504
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај computer Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Мај.2010 во 10:50
Originally posted by viktorzzz viktorzzz напиша:


najprvo zdravo na site..... mi trebat golema pomos i toa za slednite raboti

1.Konstantin Miladiov nesto za nego kratko i posle analizirana tga za jug


Константин Миладинов е собирач на народни умотворби и поет. Тој е првиот македонски лирски поет и основоположник на македонската поезија. Со неговата песна "Т`га за Југ" која има 70 препеви на 42 јазици, секоја година се отвораат Струшките вечери на поезијата.

Роден е во Струга, во семејството на грнчарот Ристо Миладинов и неговата сопруга Султана Миладинова. Основно училиште завршил во Струга, а подоцна и гимназија во Јанина, Грција. 1849 година се запишал на Филозофскиот факултет во Атина, дипломирал 1852.

Константин заминал во Русија да студира словенска филологија на Филозофскиот факултет при Императорскиот универзитет во Москва. Во време на неговиот престој во Русија го обзема длабока осаменост и жал по родниот крај.

Суровата руска зима и бедниот живот штетно се одразиле врз здравјето на Константин, па во 1859 година тој заболел од туберколоза. Покрај подмолната и тешка болест, Константин го разочарал и неуспехот во настојувањата да се испечати Зборникот од народни умотворби. Основната причина за непечатењето на Зборникот во Москва е судирот на Миладиновци со Цариградската Патријаршија во екот на преродбенската борба.

Во јуни 1860 година, не довршувајќи ги студиите, Константин Миладинов ја напуштил Москва. На пат за дома, во Виена, се сретнал со хрватскиот бискуп Јосип Штросмаер поглаварот на Хрватската католичка црква со кого контактирал уште од Москва, пишувајќи му за намерите за печатење на Зборникот. При оваа средба, бискупот Штросмаер прифатил да го финансира печатењето на Зборникот.

На 24 јуни 1861 година, од печатницата на Анте Јакиќ, во Загреб, излегол од печат Зборникот.

Константин, пресреќен што животната цел, негова и на неговиот брат, е исполнета, зел неколку примероци од Зборникот и во средината на јули 1861 година го напуштил Загреб, тргнувајќи за родниот крај. Патем се задржал каде дознал дека неговиот брат Димитар веќе половина година чемрее во турските затвори. Надевајќи се дека ќе успее да го ослободи својот брат, наместо за Струга, тргнал директно за Цариград и никогаш повеќе не го видел родниот крај. Набрзо по пристигнувањето во Цариград и Константин бил фатен и фрлен во цариградските зандани. Обвинети како шпиони против кои, според изјавата на официјалните турски власти, се подготвува судски процес, браќата Миладиновци умреле во цариградските затвори, во 1862 година, под досега неразјаснети околности.

Во 1861 година во Загреб излегол Зборникот на народни песни и умотворби на браќата Димитрија и Константин Миладинови.



Кон врв
computer Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Патриот

Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 504
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај computer Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Мај.2010 во 00:09
Originally posted by Reina Gitana Reina Gitana напиша:

Ај,ако може нешто за Панонските легенди,како и цитати од истите :):)


Панонски легенди се вид црковна литература, што се создавала во периодот на средниот век кај сите христијански народи. Тие претставуваат едно од најстарите дела на оригиналната словенска книжевност. Уметничките достоинства на Панонските легенди се состојат во мајсторската композиција, убаво насликаните ликови на личностите што се опишуваат, особено на браќата Кирил и Методиј. Панонски легенди содржат две житија. Житието на св.Кирил и Житието на Св. Методиј. Житието на Св. Кирил почнува со опис на животот на Св.Кирил од неговите детски години и неговата наклонетост кон науката и мудроста и продолжува со опис на неговото школување во Магнаурската школа, потоа како библиотекар во црквата Св. Софија. Авторот опширно ги објаснува мисите на Св. Кирил, времето на пишувањето на азбуката. Една од нивните најзначајни мисии е Моравската мисија, кога кнезот Ростислав ги повикува да проповедуваат на на словенски. Авторот ја опишува и зависта и клеветите на германските свештеници пред папата, како и борбата за одбрана на словенската писменост. Во Житието за Методи опишан е животот и делото на постариот брат Методиј. Во двете житија, односно во Панонски легенди основната идеја е да се докаже и одбрани правото на Словените на свој јазик, писменост и култура. Авторот двајцата браќа ги нарекува, раби божји, прикажувајќи ги како апостоли и светци, божји избраници за големи дела кои не сакале ништо за себе. Овие учени луѓе го одбраниле своето дело со мудрост: Зарем Сонцето не не грее сите?”. Поради тоа папата ги ослободил, а луѓето ги сакале и на секој чекор им ја искажувале својата љубов.
Кон врв
computer Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Патриот

Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 504
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај computer Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Мај.2010 во 23:55
Originally posted by viktorzzz viktorzzz напиша:

zdravoo na site :D ovde sum po potreba :D ccc mi treba neso za Gligor Prlicev kratko za nego i analiza na serdarot
ima neso ili jok :D falaaa odnapred


Григор Прличев (1830-1893) бил поет, преведувач, беседник, хроничар, прозаист, просветител, народен деец, борец, јазикознаец и еден од најголемите творечки гении од Македонија во 19 век. Автор е на неколу дела, меѓу кои Сердарот, Скендербег, Автобиографија, препев на Хомеровата Илијада и многу други.

На 25 мај 1960, Григор Прличев со поемата Сердарот ја однел првата награда за најдобра поема на традиционалниот книжевен конк*рс што се одржувал секоја година во Атина. Тој станал овенчан поет и бил наречен Втор Хомер подвиг кој дотогаш никој не го направил. Наградата не останува долго во негови раце, затоа што одбива да се изјасни како Грк, и да ја прифати стипендијата за студии во Берлин или Оксфорд.

Во основа, во Сердарот се раскажува за смртта на македонскиот херој Кузман кој ги заштитувал селаните од бандите на Гегите. Дејството во оваа поема се случува кон средината на 19 век, во Западна Македонија.

Поемата е составена од стихови во јамбови петнаесетерци што се заменуваат со осмерци. Поради тоа заменување по ред на бројот на слоговите (15 и 8) и на местото на метричкиот акцент, кој во непарните стихови паѓа на претпоследниот слог, додека пак на парните паѓа на последниот слог и со тоа Прличев успеал да ја избегне монотонијата во ритмот. Други два елемента што внесуваат варијаци се трохејските стопи со кои започнуваат многу стихови како и пречекорувањата што ја менуваат строгата звучна шема на стиховите. Последен важен елемент за одбележување на стихотворната способност на поетот е квалитетот на римата. Зборовите со еднаков звук на крајот, ретко спаѓаат во истиот граматички вид на зборови. По правило тие се од разни зборови и во различни падаежи, што е мошне тешко да се постигне.

Структурата на оваа поема е навистина структура на угледно уметничко дело. Прличев успеал на еден драматичен начин да ги кондезира сите детали од поемата во еден чуствителен момент, потчинувајќи го вистинското време, на барањето на уметничката инспирација. Сета поема се движи во рамките на едно попладне, но Прличев успева во тие рамки да вклучи се што му претходело, достигнувајќи до претците ан херојот, и уште се што престои да се случи, благодарение на заклетвата што мајката на херојот им ја наложува на албанските напаѓачи, а исто така и благодарение на овековечувањето на неговиот спомен што го прикажува како личен план (со секојдневната посета на свршеницата на гробот на херојот), така и на општествен план (со годишната процесија на девојките од Река, кои се собираат околу гробот за да ги воспеваат и прославуваат неговите подвизи, и уште на духовен план, со народниот пеач, кој е слеп и ја пее епиката, одејќи низ разни краишта.

Базирана врз мотивот на народната песна за Кузман Капидан, темата на поемата се развива во девет делови. Првиот дел, од девет четиристишија, со рима по двоики (по два стиха) е веста. Известува за смрта на херојот и битката. Во вториот дел се јавува мјката на Кузман Капидан и таа очекува да се врати нејзиниот син. Таа е вознемирена, зашто сонувала како и се руши куќата. Во третиот дел, непријателите ги носат посмртните на херојот и започнува плачот и се слушаат пискотници од Галичник во Река (алузија на жалоста на народот):

Пискотници се слушаат од Галичник во Река.
Што тешка несреќа ги збра,
и мажите и жените та гласи тажна ека
и навева сал коб и зла?

а тоа ги потресува и непријателите. Во четвртиот дел е прикажана борбата на Кузман кој ги растераал напаѓачите и неговата смрт. Во петиот дел напаѓачите му одаваат почит на Кузман со тоа што се заколнале дека нема да го напаѓаат неговиот дом. Мајката на Кузман ја отфрла заклетвата и бара од напаѓачите да не го напаѓаат повеќе народот на Река. Непријателите се согласиле на барањето. Во шестиот дел е оплкувањето на мајката на Кузман и преку неа се дознава родословното дрво на херојот. Во овој дел се забележуве лицето на калуѓерката Цвета, која без солзи го мие и кити херојот, како спротивен елемент на ликот на мајката.

Годините не ја намалиле онаа убост;
на лице свежест се гледа,
младешката сочност
не ја беше сменила грубост.
Таа е кутрата Неда,

Во седмиот дел е мајката на Кузман нредува да се донесат и другарите на херојот и тие да се закопаат со сите почести. Во осмиот дел сцената се одвива во домот на свршеницата на Кузман. Обичаите и налагале да се воздржи од лелеци поради загинувањето на херојот пред нејзиниот татко. Но штом таа останала сама и плачот одекнува горчлив и девојката се откажува од се овоземно за да стане калуѓерка. Деветиот дел е крајот на делото, во која се истакнува овековенчената слава на Кузман во иднината, преку посетите на неговиот гроб од страна на неговата свршеница и преку пеењето на слепиот пеач.

На гусла двоструна свирејќи, покрај патот седнал,
го пее ова просјак сед;
а јас, пак, прост запишувач, минејќи тука еднаш
го запишав од ред до ред.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Повели. Се надевам дека ти помогнав во твоето барање. среќа

Кон врв
гоcтин Кликни и види ги опциите
Гостин
Гостин


Регистриран: 24.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 1797
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај гоcтин Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 09.Мај.2010 во 22:54
ако ти заврши работа еве нешто за зборникот...

Зборник

Зборникот на Миладиновци, насловен како "Бѫлгарски народни песни", излегува од печат во Загреб, во текот на јуни 1861 година. Македонската наука за литература го избегнува терминот "Б‘лгарски народни песни" од причини што со едно интервентно вклучување на 70 бугарски народни песни од страна на менторот на изданието, хрватскиот бискуп Јосип Јурај Штросмаер и бугарскиот преродбеник Васил Чолаков, наспроти бројката од шестотини македонски народни песни.
Без оглед што оваа епохална книга на Браќата Миладиновци се јавува по изданието на Стефан Верковиќ (Народни песни на македонските бугари, 1860 година), таа во историјата на македонската литература и култура воопшто си го зазема првото, водечкото место во презентацијата на македонското усно народно творештво.
Од годината на првообјавата на Зборникот на Миладиновци, науката за литература кај Македонците и Бугарите се уште не се одважила да го употребува компромисното име на насловот: "Македонски и бугарски народни песни", па до денес, книгата е преиздадена во повеќе од десет изданија. Бидеjќи во средината на ХІХ век не се правела разлика помеѓу Македонци и Бугари самите Миладиновци кога ги собирале песните пишувале дека ги собираат бугарски песни.
Во овој Зборник на 538 страници голем формат се објавени вкупно 660 песни, од кои 584 македонски и 76 бугарски. Покрај тоа, во книгата се приклучени уште и свадбени обичаи од Струга и Кукуш, годишни обичаи од Струга, верувања, игри, преданија, сопствени народни имиња, пословици, гатанки и мал македонско-хрватски речник.
Предговорот кон Зборникот на народни песни е приредувачки и толковен коментар кон неговите содржини. Приредувачкиот коментар, најпрвин, прецизно ги изложува податоците за соработувачкиот тим на кажувачките од една страна, и запишувачите, од друга. Наведени се имињата на кажувачките на македонските народни песни од кои се чуени најмногу песни (Деча Кавајова од Струга и Ѓурѓа Котева од Прилеп), а искажана им е благодарност и на Рајко Жинзифов, кој ќе им помогне на браќата во запишувањето на народните песни од Македонија, како и на Васил Чолаков, со чие посредство ќе бидат вметнати седумдесет бугарски народни песни (согласно барањето на ѓаковскиот бискуп). Константин го споменува изоставањето на Богослужбените слова и нотните записи на песните во изданието, кои ќе ги изработи третиот брат, првиот македонски музиколог, Наум Миладинов, чиешто неспоменување ќе му помогне да ја избегне трагичната судбина на своите двајца браќа. Во продолжение, Константин ги изложува правописните принципи на запишувањето, кои се во функција на изворниот изговор на чуените песни, што е особено значајно за огласувањето на македонската изворна народна реч во овој зборник на македонската преродба. Независно што македонската народна песна е далеку помногубројна, таа е насловно наведена под името "бугарска" и сосема независно од тоа што во своите писма од Русија, Константин Миладинов забележува дека има намера да испечати македонски народни песни. фонетски доследното бележење на песните и овозможи на македонската песна да се огласи во својата акустичка самобитност.
Кон врв
Lithium Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 01.Декември.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9407
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Lithium Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 09.Мај.2010 во 15:28
ЗБОГУМ УЧИЛИШТЕ МОЕ

Образованието на еден човек е едно од најважните нешта, поточно права кој секој од нас го има и доколку знае правилно да го искористи може многу да постигне во неговиот живот. Тоа не е нешто што се стекнува веднаш, тоа се стекнува во текот на подолг временски период, се надоградува континуирано со огромен труд и работа. Сето тоа образование ние го добиваме пред се` во училиштата, од луѓе кои се образовани и имаат желба нивното знаење да ни го пренесат и нам.
Во текот на изминатото мое 8 годишно основно школување јас научив многу. Во првите години од школувањето научив да читам,  да пишувам, ги научив основните математички операции. Со текот на времето учењето стануваше се` поинтересно, осознавав се повеќе и повеќе за светот околу мене, за животот, за луѓето...сето тоа ми помогна на еден начин да формирам слика за моето општество и како тоа функционирало порано и како функционира денес. Покрај учењето тука неминовни беа и детските игри со моите соученици, радостите и тагата што ја споделувавме заедно. Сето тоа е само еден период од животот, само еден дел од школувањето. Со завршувањето на 8 то одделение завршува и тој период, а започнува еден нов, еден нов почеток а тоа е средното образование. Започнуваат нови пријателства, се запознаваат нови нешта, се добива ново искуство кое никогаш нема да се заборави....Сето тоа ме очекува за неколку месеци, поточно откако ќе заврши летниот распуст....
Затоа збогум училиште мое....збогум за прекрасните денови поминати во твоите клупи, во твојот двор....збогум за твоето училишно ѕвонче кое што понекогаш со нетрпение го очекувавме....нема никогаш да те заборавиме...намигнување
Кон врв
Lithium Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 01.Декември.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9407
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Lithium Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 09.Мај.2010 во 14:10
Originally posted by ma4ence_92 ma4ence_92 напиша:

Ми треба некој филм прераскажан но да е на англиски фала однапред


The notebook од Википедија, добро е прераскажан

In a modern-day nursing home, an elderly man named Duke begins to read a love story to his elderly woman companion from a book he carries.

In 1940, at a carnival in Seabrook Island, South Carolina, local country boy Noah Calhoun sees 17-year-old heiress Allie Hamilton for the first time and is immediately smitten. She continuously refuses his persistent advances until their well-meaning friends lure them together. Noah and Allie spend an idyllic summer together, though her wealthy parents are less than enthusiastic about their summer romance. Allie is forbidden by her parents from seeing Noah again. Noah tells Allie he believes her parents are right and that he is not good enough for her, she yells at him and the two break up. Allie immediately regrets the decision but Noah drives away. Noah, devastated by their separation, writes her one letter every day for a year, with no replies. On the 365th day, he writes her a goodbye letter and decides to let her go. Noah and Allie move on with their lives; Allie attends Sarah Lawrence College, while Noah enlists to fight in World War II.

While in college, Allie volunteers as a nurse's aide for wounded soldiers and meets the injured Lon Hammond, Jr., a wealthy and well-connected young lawyer who is handsome, sophisticated, charming, and comes from an old Southern family. The two eventually become engaged, to the joy of Allie's parents, although Allie wonders why she is reminded of Noah's face when Lon asks her to marry him. Noah returns home. While visiting Charleston to file some paperwork, Noah witnesses Allie and Lon kissing at a restaurant. Devastated, Noah is consumed with restoring an old plantation from their summer together, wanting to believe that if he keeps his promise to her and fixes it up, Allie will come back to him. Finished, Noah tries to sell the plantation, but finds he cannot part with it. While trying on her wedding dress, Allie spots an article about Noah's renovation on the Windsor Plantation in a newspaper. She decides to visit Noah in Seabrook and he invites her to dinner, during which Allie tells Noah about her engagement. Later in the evening, Noah asks Allie to come back the next day so he can show her something.

In the present, it is made evident that the elderly woman is suffering from dementia, which has stolen her memories - and that Duke is her husband. She does not recognize their children and grandchildren, who beg Duke to come home with them. Duke insists on staying with his wife, refusing to abandon her.

Back in 1947, Noah takes Allie out on a small row boat and shows her a flock of swans sitting on the water. It starts to rain and they have to go back. While he is tying up the boat, Allie demands to know why Noah never wrote to her. Noah tells her he wrote to her every day for one year. They begin kissing, then they make love to each other. The next day, Allie’s mother appears on Noah’s doorstep while Noah is out, telling Allie that Lon has followed her to Seabrook after Allie's father told him about Noah. Allie's mother takes Allie for a drive and explains how she too once had a summer romance, and that she still drives by to watch him sometimes. They drive back to Noah's house and he is sitting on the porch. She hands her daughter the bundle of 365 letters that Noah had written to her, saying that she hopes Allie makes the right choice. She drives away and Allie goes to sit on the porch with Noah. She explains how Lon is in town and how the past few days had been wonderful, but very irresponsible. Noah is furious, asking her if she knew what would happen if she came there. He accuses her of only loving Lon for his money, and says that if she leaves, he will hate her forever. She storms toward her car, and Noah yells after her that she's bored with her life, and if she wasn't she wouldn't have come. He begs her to stay with him, saying that he knows they fight and is willing to work it out every day if that's what it takes. He tells her that if she really wants to be with Lon, then she should go, because he lost her once and he could do it again. Confused and upset as ever, Allie drives off to find Lon.

Distraught, she stops her car on the side of the road and reads one of Noah's letters, though she continues on to find Lon. Lon says that he has three choices: Kill Noah, beat Noah, or leave Allie. But he says that none of them make him end up with Allie, and that he loves her. She says she loves him too, but that she feels like two different people when she's with Lon and when she's with Noah. She says she knows she should be with Lon, but realizing that she can not live without Noah, Allie appears at Noah's doorstep. They embrace in reunion.

Present day, Duke's elderly companion suddenly realizes that she is Allie. She remembers her past, and that Duke is Noah. After finding out about her impending illness, she had herself written their story in the notebook years before with instructions for Noah inside: "The story of our lives, by Allie Calhoun. Read this to me, and I'll come back to you." But soon Allie relapses, and she finds herself in, to her, a stranger's arms. She yells for help, and nurses come to calm her down.

The next morning, Noah is found unconscious in bed and he is rushed to the hospital; he later returns to the nursing home's intensive care ward. He goes to Allie's room later that night, and Allie remembers their love again. She asks him if he thinks their love can make miracles, and he says that miracles are what brought her back to him every time. She then asks him if he thinks their love can take them away together, and he replies, "I think our love can do anything we want it to." Noah's last words before falling asleep are "I'll be seeing you." The next morning, a nurse finds them in bed together, holding each other, dead.

The credits roll with a shot of the swans flying away.


Кон врв
computer Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Патриот

Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 504
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај computer Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Мај.2010 во 00:42
Чест случај е морнари за забава да ловат
албатроси, птици во бескрајната шир сами,
додека со големи крилја рамнодушно пловат
над лаѓата в поревање сред горчливи јами.

Но кога ќе се најдат врз палубните штици
тие кралеви на ширта, до пред малку сјајни,
ќе станат одеднаш смешни и несмасни птици
а крилјата бели жално ќе се влечат крај нив.

Тој крилатa патник сега колку станал беден!
Тој, некогаш толку убав, колку грд е вака!
Со своето луле клунот му го дразни еден,
куцајќи, друг летачот го подражава сакат!

Како принц на облаците поетот се крева,
се подбива со стрелецот и низ луња броди,
но штом е спуштен на земја, среде џган и врева,
неговите крилја на џин му пречат да оди.

Ете ја фикс среќаголемо%20гушкање
Кон врв
fiks Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор
Лик (аватар)
ПРАВДОЉУБЕЦ

Регистриран: 18.Април.2005
Локација: Македонија
Статус: Офлајн
Поени: 24000
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај fiks Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Мај.2010 во 23:51
Дечки ај би ве замолил доколку некој има добар препев на Албатрос од Бодлер,на Македонски секако да го постира тука?

Благодарамсреќа
Само шлаг пена ќе бидеме.
Ни воздух,ни оган,ни вода,туку шлаг пена,
само шлаг пена ќе бидеме и можеби
неколку жолти ракии.

Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 103104105106107 113>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,203 секунди.