|
|
OШO |
Внеси реплика 
|
страница <1 1112131415 17> |
| Автор | |
Tor 
Сениор 
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
 Опции за коментарот
 Благодарам(0)
 Цитирај Одговор
 Испратена: 29.Април.2010 во 20:52 |
|
NASILSTVO I NENASILSTVO –Kshatrii I Bramini
Nie mislime deka e nekoj ljubezen I poln so ljubov, pa vednas kazuvame:”Kako moze on nekogo da mrzi?” Ili ako e nekoj poln so omraza:”Kako on moze da saka?” No ako tvojata ljubov ne e takva da ne si vo sostojba da mrazis, togas taa ke bide bez nikakva vrednost: bez zivotna, potolno nemokna. Ako ne mozes da mrazis, tvojata ljubov ne moze da kipti od zivot. A ako mozes samo da mrazis ama ne I da sakas, togas tvojata omraza ke bide samo fasada.( Omrazata e ljubov koja ne e raspolozena) Opozicijata e ona sto go sozdava zivotot. Tvojata ljubov sigurno ke bide pobogata – ako mozes I da mrazis. Nema potreba da mrazis bilo kogo, ali ako mozes, tvojata ljubov ke ima poinakov kvalitet, pogolema dlabocina.Sprotivnosta von as sekogas ni dava dopolnitelna sila. Ako e nekoj ljubezen I nisto drugo, ako ne moize da se razluti, togas negovata ljubeznost e sosema plitka, krajno povrsna… Nema potreba da se bide lut, toa voopsto ne e neophodno – ali moznost za takvo nesto TREBA da postoi.Duri I mudrec kakov bil Isus mozel da se naluti, ali negovata lutina ne e kako kaj obicnite luge. Isus gi rasteral so stap tie sto go skvernavele hramot vo Erusalim… A vidi go ova: SITE GOLEMI MUDRECI KOI SE ZALAGALE ZA NENASILSTVO im pripagale na Kshatriite – na voenata kasta. Mahavir, Buda, 24te Djainski Tirtankari – site tie se Kshatrii, voini. Toa izgleda potpolno apsurdno. Bi bilo podobro koga Braminite bi ucele za ‘ahimsa’-nenasilstvo – ali nieden Bramin toa nikogas ne go propovedal. Nieden Bramin dosega ne go ni spomnuval nenasilstvoto vo svoite govori. Za toa govorele samo Kshatriite. Zosto? I zosto Mahavir I Buda bili skloni na nenasilstvo? Zaradi toa sto bile sposobni za golemi nasilstva. Bile vo sostojba da se dvizat pomegu krajnostite. Tie navistina pripagale na mnogu agresivna zaednica, I samiot nivni um bil mnogu nasilen. Oni se rodeni vo takva sredina ( Isus I Muhammed istotaka; I samite bile progonuvani od lugeto koi ne mozele da gi svatat), a potoa se upatile kon druga krajnost. Toa e ona sto stvorilo dlabocina vnatre vo niv. A toe e mnogu cudno: ako se obides da najdes nekoj koj e krajno sprotiven na Mahavir I Buda, ke naletas na Parashuram – Bramin koj ubil iljadnici I iljadnici Kshatrii. Se zbori deka namerata mu bila da gi sramne os zemja site Kshatrii na ovoj svet. Navistina, negoviot um bil vistinski vrv na sekoe nasilstvo, a dosol od kasta koja voopsto ne e agresivna. Braman bil. Pa otkade togas toa? Nieden Kshatrij ne mozel so nego da se meri po kolicestvoto na nasilstvo. Svetot ne videl pogolem ubiec od Parashurama. Mahavir I Buda, oni bile Kshatrii; bile pripadnici na voenata kasta. Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA,Osho,1972 |
|
 |
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 28.Април.2010 во 23:27 |
|
SINTEZA NA SPROTIVNOSTITE – SPOJ NA ISTOKOT I ZAPADOT
PRASANJE: Osho, zosto seuste ne sme sposobni da sozdademe drustvo koje vnatre vo sebe ke gi povrzuva dvete sprotivnosti – I filozofijata I poezijata, I naukata I religijata? Moze lid a se sretnat sprotivnostite na naukata I religijata? Dali e Zapadot spremen da zacekori vo mudrosta, I kako toa Istokot e antifilozofski? ODGOVOR: Do ovoj cas, ovaa godina recimo-1972, bese nevozmozno da se stvori drustvo koe vo sebe go spojuva dvete sprotivnosti – I naukata I religijata, I logikata I poezijata. Toa bilo nevozmozno, zasto sintezata e mozna tek koga dvete sprotivnosti ke se pokazat – kako potpolno promasuvanje.. Sega, ZA PRV PAT VO ISTORIJATA NA LJUDSKATA SVESNOST. Nie sme pred momentot koga niedna alternative ne nudi resenie – dvete sprotivnosti promasile cel. Zemena sama za sebe, I ednata I drugata sprotivnost ne se nisto drugo osven cisti promasuvanja. Znaci, naseto doba e mnogu znacajno, zatoa sto ljudskiot um ke tezi da go nadmine stariot sudir I toj star system na sprotivnosti. ISTOKOT se obiduval so edna alternative – ja izbral religijata na steta na naukata. ZAPADOT izvel krajno sprotiven poteg – ja izbral naukata a ja otfrlil religijata.;’Verata’ ne e nauka nir religija-tek sueverie, a tnr., vernici se sueverni, bez iskustvo na prosvetlenie I sluzat na atesiticka I surova nauka. Istokot dosol do ostvaruvanje na vnatresnosta, iako e toa slucaj so nekolku poedinci. Zapadot, od svoja strana uspeal da stvori napredno I bogato drustvo, vo koe dominiraat mesozderite, zloupotreb ana zivotni, zloupotreba na zeni itn. Istokot ekonomski propadnal, tehnoloski istotaka: ostanal siromasen.( ova Osho go govori 1972 godina). Zapadot propadnal vo duhoven smisol: odvnatre ostanal prazen. Znaci – vistinsko vreme e da se izvrsi SINTEZA. Samo nekolku luge od Zapadot I Istokot bile vo sostojba da go pojmat ovoj fakt. Tie mozele da ja sogledaat idninata. Zaradi toa se I poznati kako proroci – zasto znaele za toa sto ke dojde. Ali, na tie proroci ne im veruvale dodeka bile zivi, zasto gledale predaleku. Nie ne sme mozele da gi sledime zatoa sto ne sme bile svesni za toa – Sto se slucuva vo niv. Ne sme im veruvale, ne sme stanale nivni sledbenici. Tek naknadno sme svatile deka bile vo pravo. TAA SINTEZA mnogu pati e izlozuvana. Na primer, kako vo slucajot so Krishna. On bil najgolemiot predstavnik na taa sinteza. Bhagvad Gita od pamtivek site ja obozavale, nea ja citale I iscituvale, ali nikoj ne ja razbral. I navistina, prorocite se sekogas rodeni pred svoeto vreme. Luge, koi bi gi razbrale ovie proroci, seuste nema takvi – tuka se samo onie sto nisto ne svakaat. Vo toa e rabotata… Tek vo nekolku slucai ostvarena e sinteza. Gi imalo nekolku – nekolku luge bile I edno I drugo: I nauka I religija, I poezija I logika. Ali, taa sinteza bila taka suptilen sklad, I vo minatoto taa sinteza mozela da ja ostvari samo –GENIJ. Na primer, Mikelangelo, ili Gete, ili, vo 20 vek, Albert Ajnstajn: oni mozele vo sopstvenata individualnost da ja ostvarat sintezata. Ali togas nivnoto dostignuvanje stanalo vistinska zagatka za site nas – zaradi toa sto tie vesto se dvizele pomegu tie sprotivnosti pa na nas deluvale kako luge koi ne se dosledni. Ajnstajn tvrdel da mozat da go razberat samo 5 luge. I povtorno naukata: go izucuva mozokot na Ajnstajn-negovoto telo e zakopano, mozokot e ostaven na naucnicite da go proucuvaat. Izucuvaat mozok koj koristel tek nesto 15% od svojot kapacitet-obicnite luge koristat edvaj 10%. Ajnstajn naglasuval da ;fantazijata e povazna od znaenjeto’. Ako nekoj vo sebe gi soedinuva dvete sprotivnosti, ako nekoj naucnik e istovremeno I poet, togas toj nema da izgleda kako dvostruka licnost: kako da e dve a nee den edinstven. Koga vleguva vo laboratorija, toj covek vo potpolnost ja zaborava poezijata. On svoeto bitie so lesnotija go preobrazuva vo naucnicko, ili vo poetsko. On pocnuva da misli vo celosno drugi kategorii. Koga izleguva od laboratorija, on se preobratuva vo ona bitie koe pred nekoj cas bilo zapostaveno. Toa drugo bitie e daleku od sekoja matematika – ne e experimentalno. Toa drugo bitie podseca poveke na nekoj son otkolku na nesto naucno. Toa e mnogu tesko dostignuvanje, ali, bilo kako bilo, nekolku poedinci uspeale da gi soedinat krajnostite. Mikelangelo ne bil samo odlicen matematicar, tuku I golem umetnik. Gete ne bil samo poet, tuku I vrven logicar, redok mislitel. Ajnstajn vo sustina bil matematicar, fizicar, no sepak bil svesen I vo dlabok odnos so tainstvenoto. Ali, se se toa moznosti za samo nekolku poedinci. Sega toa mora da stane izbor za daleku pogolem broj na luge.Segasniot moment e odlicen, a ke dojde moment koga lugeto n eke imaat potreba da mislat vo terminite na sprotivnostite.Vsusnost, nisto nema da bide protivrecno – se ke se nadopolnuva. Ali toj UVID vo minatoto bil recisi nevozmozen. Mnogumina se obidele isklucivo so edna alternative – zasto e toa naizgled najlesno. Ti lesno mozes da bides religiozen, ili samo naucno orientiran – ali da bi stanal I edno I drugo, potrebno e da se ostvari mnogu osteliva ramnoteza, a za dvizenje od edna sprotivnost vo druga neophoden e visoko razvien um. A poglednete gi nasite umovi! Koga od doma odis na rabota, domot sekogas se naoga vo tvojata glava. Koga zavrsuva rabotata I koga trgnuvas doma – ti I ponatamu go vleces rabotnoto mesto so sebe. Fizickoto dvizenje e mnogu lesno I ednostavno, no mentalniot e poveke od tezok…Koga nekoj pocne da misli vo termini na matematicar, toa e celosno poinakov pristap kon zivotot vo odnos na razmisluvanjeto vo terminate na poezijata. Toa e kako da si otisol od edna planeta na druga. Istokot experimentiral so ednata alternative a Zapadot so drugata. Na kraj, I zapadniot I istocniot obid imale za posledica totalno promasuvanje. SEVKUPNATA ISTORIJA NA COVECKIOT ROD se sostoi samo od dvete promasuvanja: od istocnoto I zapadnoto. Vo denesnoto doba dvete greski moze da se proucat, I sega mozeme da gi vidime sopstvenite greski, greskite na istorijata I gluposta na prozivenite perspektivi. Sega mozes bez teskotii da osetis deka e mozen nov svet so nov stav – so sinteticki stav. Potpolno e ocigledno deka svetot ne moze da bide istocen ili zapaden. Mislenje samo na Istocen I samo na Zapaden e mislenje vo starite kategorii. Ako Istokot I Zapadot vo celost promasile, togas ova e navistina vistinski moment do kraj da se otfrli taa glupost: da bides Istok, ili Zapad, religija ili nauka. Sega se raga celovitoto covestvo, a toa ne e ni istocno ni zapadno. Toa e ednostavno LJUDSKO, I celata planeta Zemja se pretvora vo edno malo selo. Vcelovitosta na zemjata, covestvoto e mozna. Ali covestvoto, do den denesen, ni bilo celovito ni eden edinstven moment. Sega, za prvpat, se trgaat granicite. Sega covekot ne smee da pripaga na niedna zemja/drzava, na niedna kultura,na niedna civilizacija, na niedna religija. Sega, za prvpat, covekot treba da I pripaga isklucivo na planetata Zemja, na celata Zemja, vo Celina. Osnovnite mislenja, vo terminate na Istokot I Zapadot, se stvra na minatoto. Za vo idnina, za idninata, takvoto nest one samo deka e glupavo, tuku e I stetno. Ali kako da se izvede toa? Na 3ri nacini. Prvo, umot ne smee da se poducuva na nieden od istocnite I zapadnite stavovi. Na deteto ne smee dam u se prenesuva isklucivo logika, somnez I nauka, nit smee da se jakne isklucivo samo negovata religiozna osetlivost. Decata mora da imaat ednovremeno uvid vo dvete ucenja.Umot mora da se nauci da se somneva – naucno da se somneva, no istotaka mora da se nauci I na t – do-verba vo zivotot. Doverba za religijata, za ljubovta I zivotot- tuka naucnata somnitelnost ne e potrebna.Isus rekol:”Kucata na mojot otec ima mnogu prostorii”, mnogu dimenzii. Dvizenjeto e zivot. I sto e dvizenjeto posuptilno, toa e zivotot pobogat. Znaci, kako sredstva koristi gi somnevanjeto I doverrenieto, celosnot predavanje so srce. Koga resavas problemi bidi naucnik, human naucnik; koga uzivas vo zivotot stvori od nego poezija. Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA,Osho,1972 NAPOMENA: Textot nema da bide preveden na Angliski... |
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 26.Април.2010 во 21:14 |
|
OSHOV KOMENTAR NA 16 IZREKA OD ‘TOMINOTO EVANGELIE’ – “…ogan, mec, vojna…”
Izreka16: .”Isus rece: Lugeto mozebi mislat deka sum dosol da frlam mir vo svetot, I tie ne znaat deka sum dosol da frlam delbi vo svetot, ogan, mec, vojna.” Od “Evangelieto po Toma” OSHOV KOMENTAR: .”Isus rece: Lugeto mozebi mislat deka sum dosol da frlam mir vo svetot, I tie ne znaat deka sum dosol da frlam delbi vo svetot, ogan, mec, vojna.” Koga I da se pojavi megu lugeto covek kako Isus, svetot e avtomatski podelen: na onie koi se so nego, I na onie koi se protiv nego. Nevozmozno e da se najde licnost koja e iskreno ramnodusna. Koga ke go poglednete, koga ke gi cuete negovite zborovi, odednas ste odvnatre podeleni: ili go sledite ili ste protiv nego. Zosto toa se slucuva? Zatoa sto Isus e krajno nevoobicaena pojava – ednostavno ne e od ovoj svet. On ni nosi nesto nepoznato. A onie koi se plasat od toa nepoznato vednas se pretvoraat vo negovi neprijateli. Isus e takov sto ne sozdava samo nemir I haos samo vo vnatresnost na poedinecot: se doaga vo sudir, duri I drustvoto vo Celina ne moze da stoi nastrana; otpocnuva golema vojna. Od Isusovata pojava, vo ovoj svet ne bilo nit eden edinstven den bez vojna, sudiri, borbi. Inkvizicija do 18. vek spalila 500.000 zeni na lomaca. Isus stvoril religija. Vo ovoj svet vnesol nesto sto stvara neverojatna podelba, takva borba vnatre vo coveckiot um, taka sto so pravo stanal srediste na celata istorija na coveckiot rod. Zaradi toa I velime “pred Hristos”,”posle Hristos” – on stanal sredisna tocka. So Isus, istorijata e podelena, podeleno e vremeto. On stoi na samata granica. Pred Isus…kako vremeto da bilo poinakvo; posle nego vremeto kako da go promenilo kvalitetot: Istorijata pocnuva so Isus. Koga se raga covek kako Isus, celoto covesto se raga - koga se raga covek kao Isus - se se preroduva. Gulabot pri krstavanjeto vo Jordan – gulabot ima znacenje ‘preporod’. Jovan Krstitel isceznal - na scena nastapuva Isus – nisto nema da ostane isto. Negoviot pristap na coveckiot um e potpolno poinakov od Budiniot pristap, ili pristapot na Lao Ce. Vrhovnata cel e edna edinstvena, ali Isusoviot pristap e potpolno poinakov. Toj e edinstven. A sto veli Isus? On tvrdi deka niz vnatresen sudir se ostvaruva duhoven rast: niz borba se slucuva toj vnatresen pat; mirot cveta niz sudruvanje – vo vas mora da se znae sto e iluzija sto e vistina. Najgolema borba e onaa koja ja ostvaruvate sovladuvajki se sebesi I svoite iluzii. Vo Islamot toa e poznato po imeto ‘golem djihad’. Ali, ne se obiduvajte Isus da go svatite bukvalno – on sekogas koristi paraboli. Isus e paradoxalen. Hristijanstvoto s'e sto rekol Isus go svatile potpolno bukvalno I go promasile od pocetok do kraj. Posle pogresnoto tolkuvanje, Hristijanite zele mac vo race I milioni luge gi lisile od zivot sosema nepotrebno I glupavo – zasto smislata na Isusovite zborovi e APSOLUTNO poinakva. Na kraj crkvata, takanarecenata Isusova crkva, zela oruzje I stanala voinstvena, krstonosna. Paranoicnata Inkvizicija gi spaluvala ‘ereticite’, katarite, spalile na lomaca pola million zeni. Hristijanite vodele vojni so Muslimanite, Hindusite, Budistite – predizvikuvale sudiri kade sto ke stignele, ali napravile nesoglediva glupost. Isus voopsto ne zboruva za takva vojna - toj e apsolutno protiv takva vojna... Isus zboruval za potpolno poinakov sudir, vojna. Toj ne zboruval za mec od ovoj svet, zasto go donesol ‘odozgora’. Toj mac treba da vi gi isece site iluzii vo vas. Isus vi dava nekoja vnatresna formula koja potpolno ke ve transformira, ali pred toa ke stvori borba vo vas,ogan, negovite zborovi se mecot sto ke gi isece site vasi iluzii.Teolozite ne moze da vi go dadat toa - teologijata e smestena vo glavata – taa ne dopira do srceto. A Hristijanstvoto stvorilo stvarno golemi teolozi. Na primer, poglednete gi ‘Summa Theologica” od Toma Akvinski – se raboti za tomovi teologija. No, duri I toj go promasil Isus, zasto Isus ne e vo glavata, ne e teologija – toj e religija . I zaradi tie nekoi teolozi koi se upateni samo na glavata, umot, misticite koi bile za srceto se isfrleni od crkvata – samo zatoa sto otisle nesto podlaboko. Majtor Ekhart, Sveti Franjo Asiski, tie se smetani za budali, mislele deka se ludaci, ili eretici – zasto govorele so jazikot na srceto, zboruvale za ljubovta. A Isus go promasile I teolozite I misticite…Isus ne e usmeren ni na glavata, ni na srceto. Vo sutina, Isus ne e usmeren na nisto. Isus veli ednostavno bidete ‘sovrseni ‘,’vo vas e Kralstvoto Bozje’…Isus stava vrata pred vas a vie turkate... teolozite turkaat.a na vratata pisuva ‘Povleci’. Koga doagate kaj nekoj kako Isus, vie doagate zatoa sto vi e potreben mir. Lazniot ucitel e uteha – toj e kako apche za spenje. Vie doagate do nego I toj ve tesi. No, koga doagate kaj vistinski ucitel kako Isus: kakov mir da imate, on ke bide uniste, a i seta lagodnost, istotaka. Isus ke sozdade vo vas uste pogolem nemir, uste pogolem sudir – sudir so vasite iluzii i vie samite. On nema namera da ve tesi, zasto ako toa go pravi, togas vi e neprijatel. Site utehi se otrovi i nisto drugo. Utehata ne e celta, lazniot mir ne e celta. Utehata e laga I nisto drugo. Isus vi nosi ogan, mec, vojna – vo vnatresna smisla .Negovite zborovi se sredstvo za vojna so samite sebe, so vasite iluzii-toa e sveta vojna, vnatresna vojna.I nikakva druga ! Izvod od knigata ”NEBESKO SEME – Oshovi komentari na Evangelieto po Toma” OSHO: The Mustard Seed Изменето од Messenger - 27.Април.2010 во 01:08 |
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 25.Април.2010 во 20:30 |
|
DON ZUANITE SU NESPOSOBNI ZA LJUBOV
Psiholozite velat deka Don Zuanite, kako Bajron, na primer, ili bilo koj drug covek koj stalno gi menuva ljubavnicite – voopsto ne se sposobni za ljubov. Se tvrdi deka Bajron bil so 60et zeni vo svojot zivot, a negoviot zivot, kako sto se znae, bil dosta kratok. Nikoj vsusnost ne znae so kolku zena toj navistina bil. Go isfrlile od drustvotot zasto site se plasele od nego. A Bajron bil stvarno ubav – ali zosto togas edno takvo ludilo? Nekoj moze da pomisli deka toj bil golem ljubovnik. Rabotata voopsto ne e vo toa. Bajron nema vrska so golem ljubovnik! Psiholozite go kazuvaat istoto. Bajron bil manijak, samo eden izopacen um. Toj ne mozel da vpotpolni niedna ljubov, I pred I da se dovrsi edna ljubov, Bajron bi vlegol vo nova vrska. Velat deka bil prisilen da se ozeni so nekoja devojka. Sekako, bil prisilen poradi toa sto ne bil spremen. Kako bi mozel toj da se ozeni? Uste utredenta otisal vo pregratki na nekoja druga zena. Posle taa prinuda, on izleguval od crkvata – se slusnale zvonata I gostite bile okolu nego – on sleguval po skalite, drzejki ja soprugata za raka, a togas odednas zastanal. Nekoja zena bas vo toj moment ja preminuvala ulicata, a negovite oci go lsedele sekoe nejzino dvizenje. Zaradi toa sto, vo nekoj pogled, bil iskren covek, vednas I priznal na svojata zena:”Ti veke nisto ne mi znacish. Onaa tamu mi e sega se sto sakam”. OSHO |
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 24.Април.2010 во 23:25 |
|
Nema potreba da mislis za zivot. Ne misli-osecaj, zivej Pocni da zivees. I najsitnoto cuvstvo e PODOBRO od najgolemata filozofska konstrukcija . Bidi religiozen – filozofijata ne poseduva vrednost vo sebe. Religijata e medicina, filozofijata e teorija.
OSHO Messenger: popraveni se greshki vo pishuvanjeto i akcentirani se zborovi so crvena boja. Изменето од Messenger - 27.Април.2010 во 00:54 |
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 24.Април.2010 во 19:48 |
|
ZELBI, PARI, SLAVA…
Zelbite se neograniceni. Parite, opstestvenata polozba, slavata – nema da ve zarobi. ZELBATA za pari, opstestvena polozba, slava – toa ke ve zarobi…Koga ADREW CARNEGIE umiral, vo momentot na smrtta zarabotuval. Dva dena pred smrtta, negovata sekretarka go zaprasala:”Dali ste zadovolen? Milijarda dolari!” Toj odgovoril:”Zadovolen? Jas umiram vo golema bolka, zasto planirav da zarabotam 10 milijardi dolari?” Bogatsvo, pari, slava ne idat bas sekogas zaedno so zdrav razum. OSHO Messenger: koregirani se greshkite vo pishuvanjeto i nekolku zborovi se akcentirani so crvena boja. Изменето од Messenger - 27.Април.2010 во 00:51 |
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 24.Април.2010 во 12:08 |
|
Tema e Osho a kade e Osho tamu se i Isus i buda i site religii, politika i svasta. Osho za se dal mislenje...
|
|
|
|
|
Messenger
Администратор 
Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 23.Април.2010 во 15:53 |
Pa, jasno deka Isus nikogash ne bil hristijanin, isto kako shto Buda nikogash ne bil budist. Knigata ja prezentira istorijata na transformitranjeto na Isusovoto uchenje vo hristijanska religija. Ne znam dali knigive postojat vo makedonski prevod. Dovolno beshe izlaganje od temava. Da se vratime nazad ne nea. |
|
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 23.Април.2010 во 00:26 |
|
How Jesus Become Christian?
Isus nikad ne bil Hristijanin! Izvini! Mene me zanima poveke svesnosta kaj ovie golemi luge.Me zanima dali ovie knigi gi ima na Makedonski... i odma da ti kazam predlog-sve sto mislam da e dobro jas davam da se prevede na Makedonski pa i na Albanski-za privatna upotreba! Bas me zanima nekoi mislenja od ovie avtori sto gi kazuvas...ama ne razbiram angliski bas... Pozdrav! |
|
|
|
|
Messenger
Администратор
Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Април.2010 во 23:41 |
Sekoja kniga e dobra ako e dojdeno tvoeto vreme za nea. Sum chital s'e i seshto, a i den denes go pravam istoto. Vo momentov po vtor pat go chitam Bart D. Ehrman ("Misquoting Jesus", "Jesus, Interrupted" i "God's problem") bidejki ahmar1 me potseti na nego so stavanje link na edna tema. Inaku Bart Ehrman denes se smeta za vodechki biblijski avtoritet, raboti kako profesor po religijski studii i ima napishano okolu dvaesettina knigi i uchebnici. Samo shto gi zavrshiv "God According to God" od Gerald L.Schroeder i "How Jesus Become Christian" od Barrie Wilson. Interesni chetiva ako se interesirash za istorijata na religijata. |
|
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
|
|
|
Messenger
Администратор
Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Април.2010 во 23:27 |
Osho govori za mnogu raboti i gi povrzuva na sekakov nachin, no ako go chitash za da go razberesh, togash ne e teshko da gi razdvoish. Sledniot pat obidi se toa da go napravish i kje zabelezhish deka togash kje ti stane ushte pojasen. 
Изменето од Messenger - 22.Април.2010 во 23:28 |
|
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Април.2010 во 20:56 |
|
Messenger ?
Ti si dobro 'potkovan' na ovie temi... Preporacaj nesto za citanje! Me zanima sto citas? Koi knigi ti se onaka top! |
|
|
|
|
Tor
Сениор
Регистриран: 25.Март.2010 Статус: Офлајн Поени: 628 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Април.2010 во 20:54 |
|
Se slozuvam so tebe-bas e citlivo vaka kako go prireduvas ti!
Oshovi govori se povrzani pa zatoa sakam vo eden post da se najde... Eden ako procita cel post dovolno e! |
|
|
|
|
Messenger
Администратор
Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Април.2010 во 01:29 |
|
Tor, mislam deka ti dadov dovolno primeri za toa kako mozhe mnogu poefektno da se prenesat nekoi golemi tekstovi koga toa se pravi pokoncizno i eventualno prosledeno so kus voved ili zakluchok.
Ako sakash chlenovite da obrakjaat povekje vnimanie na trudot koj bezdrugo go vlozhuvash vo pronaogjanjeto i preveduvanjeto na tie tekstovi, togash od golema pomosh bi ti bilo vakvoto nivno prezentiranje. |
|
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
|
|
|
Внеси реплика
|
страница <1 1112131415 17> |
Tweet
|
| Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |
Опции за темата
Tor напиша: