Zjelim josh i za uvjek da budem dio TEBE..................

BESMRTNA PESMA – MIKA ANTIC

I
Ako ti jave: umro sam,
A bio sam ti drag,
Mozda ce i u tebi
Odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si, uopste, ponekad
Mislio sta znaci ziveti?
K’o sneg u toplom dlanu
U tebi detinjstvo kopni.
Brige…
Zar ima briga?
Tuge…
Zar ima tuga?

Po merdevinama maste
U mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
Lepa, al’ lukava, duga.

I zivi.
Sasvim zivi.
Ne grickaj kao mis dane.
Siroko zvaci vazduh.
Prestizi vetar i ptice.
Jer, najzad, sve kratko traje:
Odjednom nasmejani
U ogledalu nekom
Dobijaju zborano lice.

Odjednom, u ponekom uglu,
Vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet,
Dok hodas,
Sve vise ti je uzan
I osmeh sve tisi i tisi
I nekako – iskrivljen.

Zato zivi.
Al’ sasvim.
I ja sam ziveo tako.
Za pola veka samo
Stoleca sam obisao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad: naopako.
Al’ nikad nisam stajao.
Vecno sam isao…
Isao…
Stvarno, da li si kat-kad
Mislio sta znaci umreti?
I, gde to nestaje covek?
Sta ga to zauvek iste?
Nemoj ici na groblja -
Nista neces razumeti.
Groblja su najcrnji vasar,
I ruzno pozoriste.
Ti nisi za takve teatre
Gde nema nade i vatre,
Teatre presahlih suza
Gde vlada grobljanski red,

Gde nema svadje i pesme
I nema aplauza.

I kraj se zna unapred.


II
Ako ti jave: umro sam,
Evo sta ce to biti.

Hiljadu sarenih riba
Leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korom ce me skriti.
A ja cu za to vreme
Leteti visoko…
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
Koleno,
Ili glava
Moze da bude sutra
Koren breze,
Il’ trava?

Da neka malecka tajna
Il’ neki luckasti strah
Mogu da postanu sutra
Tisina,
Tama
I prah?

Znas, ja sam odnekud sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece
Ugasiti ni skratiti.
Samo cu, obicno tako,
Jedne slucajne zore
Svom nekom dalekom suncu
Zlatnih se ociju vratiti.


Jer ja sam za teatre
Sa mnogo srca i vatre,
Gde nikad ne vlada red,
Gde ima i svadje,
I pesme
I vriske,
I aplauza.

I kraj se ne zna unapred.

III
Ja sam prelepo ziveo,
Jer to sam zaista znao.
Ako ti jave: umro sam,
Ne veruj,
To ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
Koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
Koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
Da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
Kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
Da ostanem u tebi
Budalast i cudno drag.
Nocu, kad gledas u nebo
I ti namigni meni,
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim,
Kad vidis neku kometu
Da nebo zarumeni,
upamti: to JA jos uvek
sasav letim i zivim.

She walks in beauty, like the night
Of cloudless climes and starry skies;
And all that's best of dark and bright
Meet in her aspect and her eyes:
Thus mellowed to that tender light
Which heaven to gaudy day denies.

One shade the more, one ray the less,
Had half impaired the nameless grace
Which waves in every raven tress,
Or softly lightens o'er her face;
Where thoughts serenely sweet express
How pure, how dear their dwelling place.

And on that cheek, and o'er that brow,
So soft, so calm, yet eloquent,
The smiles that win, the tints that glow,
But tell of days in goodness spent,
A mind at peace with all below,
A heart whose love is innocent!



Lord Byron

Приказна

Секоја вечер се враќаш здробен
а јас се радувам што уште си цел.
Детето прашува „Што работи тато?“

„Тато го спасува светот.“

„Тато е Супермен? Спајдермен? Бетмен?“

„Не, тато е изморен.“

И додека на рамо ми заспиваш
Ти мојот свет го спасуваш.
--------------------------------------------------------

овие стихови ми ги нападнаа сетилата сосема суптилно
ненаметливо и пријатно
а на моето лице нацртаа ------>

Ako

Ako možeš ostati miran kad na tvom putu,
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe.
Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju,
ali ako im ne zameriš što nemaju poverenja.
Ako ti čekanje ne pričinjava mnogo muke.
Ako ne lažeš kad čuješ laži,
ili ako ne mrziš kad tebe mrze.
Ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro.
Ako snivaš,ali ti snovi nisu sve.
Ako misliš,ali ti misli uvek ostanu čiste.
Ako znaš da primiš pobedu i poraz,
da primiš jednako i jedno i drugo.
Ako možeš podneti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale.
Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj i
ako se sagneš da podigneš i pokupiš ostatke.
Ako možeš skupiti sva dobra
i staviti ih na kocku,sve odjednom.
Ako si spreman da ponovo kreneš,kao na početku,
ne prošaputavši ni reči,izgubivši sve uz osmeh.
Ako prisiliš svoje srce,svoje živce,svoje mišiće
da služe tvojim ciljevima i kad su malaksali
i ako ustraješ kad sve zastane,izuzev volje
koja naredjuje:“Drži se dobro“.
Ako se u sred gomile ne ponosiš
i ne smatraš herojem.
Ako se družiš sa kraljevima.
Ako te ni prijatelj,ni neprijatelj ne mogu pokvariti.
Ako svaki čovek za tebe nešto znači,
ali nijedan suviše.
Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svoga života
i svakog trenutka ideš pravim putem..
Tvoja će Zemlja i sve njeno blago biti,
jer bićeš čovek,sine moj.

R.Kiplling

Tuga - V.Živoinović - Massuka

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

Zamorena pesma - Branko Miljković

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra

Pobožno je biti ništa

Prljav od suviše opevane šume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca, bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost

Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa

Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet

Al nereč kaže
kasno je
Necvet kaže
noć je
Neptica kaže
plam je

A je kažem nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže, to je pakao
Prava reč se još rodila nije.