Што е злото

ARABELA напиша: Велат злото е само отсуство на добро,но ако е доброто отсутно зошто само не си седиме мадро,без да предизвикуваме зло,можеби од досада?

Zloto e potiknato od pregolemo lacenje na kreteninot

Zloto-e odsustvo na dobroto.

Da padnes dodeka te brka besno kuche...sto go podvrduva Marfieviot zakon deka "Zloto ne doagja vo branovi"...tuku naednas!

Izvorot na zloto se naogja vo lugjeto,a dali ke pocne da istekuva nadvor od nas zavisi od cvrstinata na branata koja sme ja postavile.

otsustvo na dobro.

Dali mozeme da bideme kompletni, a da ne doziveeme nekoja tragedija? Edinstvenata tragedija na ovoj svet e neznaenjeto-celoto zlo izvira od tamu. Edinstvenata tragedija na ovoj svet e nedostigot na svesnost. Od toa izvira stravot, a od stravot ostanatoto, no smrta vsusnost ne e tragedija. Volsebno e da se umre, uzasno e samo za lugjeto koj nokogas ne go razbrale zivotot. Samo togas se strahuva od zivotot, se strahuva od smrtta. Samo mrtvite licnosti strahuvaat od smrtta. Onie koj se zivi voopsto ne se plasat od smrtta. Eden amerikanski avtor odlicno ja izrazil ovaa idea. Napisal deka budenjeto e smrt na verbata vo nepravda i tragedija. Krajot na svetot za edna gasenica e peperutkata. Smrtta e voskresnuvanje. Ne zboruvame za voskresnuvanje koe ke se dozivee, tuku za ona koe se slucuva ovde i sega. Ako ste umirale vo minatoto, ako umirate sekoj moment, togas ste polni so zivot, zatoa sto samo covek poln so zivot istovremeno e poln so smrt. Postojano umirame vo sporedba na razni raboti. Postojano simnuvame sve od sebe za da bideme zivi potpolno, , za da voskresneme sekoj moment.
Misticarite, svetcite i slicnite na niv vlozile golem napor da gi razbudat lugjeto. Zasto, ako ne se razbudat ke gi trpat sporednite zla, kako gladot, vojnite nasilstvata. Najgolemo zlo prestavuvaat zaspanite lugje, lugjeto koi nisto ne znaat.
Ne barajte od svetot da se promeni, prvo promenete se vie. Togas ke bidete vo sostojba da go sogledate svetot takov kakov sto e, togas ke promenite sto ste mislile deka treba da se smeni. Trgnete go prevezot od ocite. Ako ne go napravite toa, ste go zagubile pravoto da promenite bilo kogo i bilo sto. Se dodeka ne bidete svesni za samite sebe, vie nemate pravo da se mesate vo svetot na drugite lugje
Opasnosta od obidot da gi promenime drugite lugje ili raboti okolu sebe koga ne sme svesni e toa sto togas rabotite mozat da se menuvaat kako nam ni odgovara, kako mu odgovara na naseto dostoinstvo, ili dogmatskite ubeduvanja, ili samo da se ublazat sopstvenite negativni custva. Jas gi imam negativnite custva i zatoa gi sakam promenite dobro da se custvuvam. Ne,-prvo soocete se so svoite negativni custva taka sto koga ke pocnete da gi menuvate drugite nema da trgnite od omraza, tuku od ljubov. Moze da ni se cini cudna moznosta da se bide nepopustliv kon drugite pa sepak prepoln so ljubov. Ljubovta ponekogas navistina moze da bide nepopustliva.